Narodna banka Srbije o zlatu i investicionom zlatu – selekcija tekstova

nbs-narodna-banka-srbije-logo
Sadržaj

„Svet bankarstva i investicija”, april 2022 – pitanja u vezi s kretanjem cena zlata u narednom periodu

Datum: 13.05.2022.
Link do teksta na NBS web sajtu

Pitanja: Kako očekujete da će se kretati cena zlata u narednom periodu imajući u vidu sva aktuelna dešavanja na globalnom planu i do kada bi mogao da traje ovaj trend ogromne potražnje za investicionim zlatom u Srbiji?

Odgovor: Neizvesnosti oko dešavanja u Ukrajini i nagli skok inflacioih očekivanja širom sveta mogu i u narednom periodu znatno uticati na tražnju za zlatom, a samim tim i na povećanje cene ove najsigurnije klase finansijske aktive. Međutim, napominjemo da bi prilikom ulaganja u zlato trebalo naročito obratiti pažnju na to da se radi o berzanskoj robi čija je cena podložna visokim oscilacijama u zavisnosti od kretanja na svetskim tržištima. S tim u vezi, naši građani mogu biti izloženi riziku promene cene zlata, tj. mogli bi realizovati velike gubitke u slučaju pada cene zlata u odnosu na inicijalnu cenu po kojoj je kupljeno, odnosno ostvariti dobitak u slučaju povećanja cene zlata. Visoka volatilnost cene zlata na svetskim tržištima može narušiti jedan od osnovnih motiva ulaganja građana u zlato kao jednog od oblika štednje, a to je očuvanje njene vrednosti. Iz navedenih razloga potrebno je da lica koja ulažu ili planiraju da ulažu u investiciono zlato poseduju osnovna znanja o rizicima takvog investiranja – i u pogledu kretanja cene zlata, i u pogledu sigurnosti kupovine zlata.

Narodna banka Srbije po pitanju zlata u procesu upravljanja deviznim rezervama prvenstveno trguje monetarnim zlatom. Nemonetarno (investiciono) zlato nije predmet procesa upravljanja deviznim rezervama Narodne banke Srbije.

Pitanje: Kada govorimo o deviznim rezervama, da li će Narodna banka Srbije nastaviti da povećava udeo zlata u narednom periodu?

Odgovor: Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive (safe haven), a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na njega teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija. Takođe, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja. S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost u odnosu na neke tradicionalne klase aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja.

Narodna banka Srbije nabavlja zlato na domaćem i međunarodnom tržištu, a aktivnosti kupovine zlata na domaćem tržištu obavljaju se redovnom dinamikom. Narodna banka Srbije kontinuirano prati dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i na tržištu zlata kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donosiće se, kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, s obzirom na njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Na kraju marta 2022. godine bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su 14,3 milijarde evra. Od toga, 14,8% deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (37,8 tona zlata, ukupne vrednosti od 2,1 milijarde evra). Učešće zlata u deviznim rezervama od kraja 2012. povećano je sa 5,7% na 14,8%, odnosno sa 15,3 tone na 37,8 tona.

Kabinet guvernera

 

Blic – u vezi s ulaganjem u investiciono zlato

Datum: 11.12.2017.
Link do teksta na NBS web sajtu

Pitanja: Da li u Srbiji postoji mogućnost štednje građana u zlatu, odnosno kupovine investicijskog zlata? Da li će tako nešto biti moguće i kada? Da li postoje procene o tome u kojoj meri (koliki je procenat u celokupnoj štednji) građani Srbije štede u zlatu?

Odgovor NBS: Zakon o Narodnoj banci Srbije uređuje tzv. monetarno zlato, tj. zlato koje je sastavni deo deviznih rezervi Narodne banke Srbije kao centralne banke Republike Srbije, ali ne i investiciono zlato i njegovu trgovinu u Republici Srbiji.

Sa stanovišta makroekonomskih efekata potencijalnog ulaganja građana u investiciono zlato u slučaju uvoza investicionog zlata u Republiku Srbiju, ukazujemo na to da bi postojao realan rizik odliva deviza iz zemlje, s obzirom na to da bi građani koji bi kupovali investiciono zlato vršili prekompoziciju svoje devizne štednje u štednju u zlatu, zbog čega bi, u slučaju da dođe do omasovljenja ovakve prakse, to moglo da prouzrokuje neravnotežu ponude i tražnje za devizama, a time i određeni pritisak na kurs dinara na deviznom tržištu.

Takođe, to bi moglo, u određenoj meri, da smanji kreditni potencijal banaka u Republici Srbiji, što bi moglo da rezultira smanjenjem odobravanja kredita privredi, posebno malim i srednjim preduzećima.

Pored toga, skrećemo pažnju na to da su Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije potpisale Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, čiji je cilj povećanje obima korišćenja dinara u poslovnim transakcijama, te ako bi se omogućila štednja građana u investicionom zlatu, navedena pojava mogla bi uticati na smanjenje korišćenja domaće valute u finansijskom sistemu Srbije, jer bi se u ovom slučaju radilo o prekompoziciji dinarske štednje građana, koja je u usponu, u štednju u investicionom zlatu. Veća upotreba dinara u finansijskom sistemu Srbije poboljšava stepen finansijske stabilnosti zemlje, umanjuje rizik od promene deviznog kursa u najranjivijim sektorima domaće ekonomije i povećava efikasnost monetarne politike. Sa stanovišta daljeg razvoja štednje u Republici Srbiji, veoma je značajno da građani sve više štede u dinarima, a ne u devizama, što je još uvek dominantan vid štednje, kao i da se poveća štednja u korist štednje duže ročnosti, čime bi dinarska štednja postala stabilan i značajan izvor kreditne aktivnosti banaka u Srbiji na duži rok.

Promet investicionim zlatom i štednja u investicionom zlatu u Republici Srbije nisu u ovom trenutku posebno uređeni domaćim propisima. Narodna banka Srbije nije institucija nadležna za regulisanje investicionog zlata i njegovog prometa, ali će sa aspekta svojih nadležnosti bezrezervno podržati sve aktivnosti usmerene na donošenje propisa kojima bi se stvorili preduslovi za razvoj tržišta investicionim zlatom u Republici Srbiji.

Kabinet guvernera

 

 

Koristimo kolačiće kako bismo unapredili funkcionalnost našeg sajta. Pritiskom na dugme prihvatate korišćenje kolačića.