Pad dolara i inflacija u Americi kroz istoriju i njene posledice danas

Neosporivo je da je inflacija jedna od najaktuelnijih tema današnjice. Nakon šokantnog povećanja troškova života od 23% (https://www.in2013dollars.com/us/inflation/2019), do kojeg je došlo od 2019. godine do danas, svi osim najbogatijih Amerikanaca trpe veliki finansijski pritisak i alarmantan pad životnog standarda.

Uz Zlatni Standard – društvo za trgovinu investicionim zlatom i plemenitim metalima, saznajte više o tome kako je tekao pad dolara postepeno u poslednjih 100-ak godina u SAD, kako je uticala inflacija u Americi i na koji način zlato i srebro čuvaju vrednost novca.

Posledice inflacije u SAD i razlozi za brigu

Inflacija koja melje sve pred sobom dovela je do toga da nekada imućni ljudi postanu srednja klasa, nekadašnja srednja postala je niža klasa, dok pripadnici niže klase bivaju potisnuti u redove siromašnih zaposlenih, pa čak i u ekstremno siromaštvo.

Prema najskorijem istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela organizacija Gallup, inflacija je bila na prvom mestu među razlozima za zabrinutost za čak 55% ispitanika (https://news.gallup.com/poll/642887/inflation-immigration-rank-among-top-issue-concerns.aspx), koji su izjavili da su zbog nje „veoma zabrinuti“, a poslednje ispitivanje Feda pokazalo je da dve trećine Amerikanaca (https://www.morningstar.com/news/marketwatch/20240521130/two-thirds-of-americans-say-inflation-has-made-their-financial-situation-worse) inflaciju smatraju uzrokom pogoršanja svoje finansijske situacije.

Tužna istina je to da inflacija nije neizbežna životna činjenica, niti urođena mana kapitalizma; naprotiv, ona je direktan nusproizvod upotrebe papirnog novca bez pokrića i politike centralnih banaka. U Sjedinjenim Državama više od jednog veka praktično nije bilo inflacije, sve dok Federalne rezerve, osnovane 1913. godine, nisu postepeno srozale dolar i pretvorile ga iz valute sa zlatnim pokrićem u papirnu valutu koja može da se štampa — i zaista je štampana — do besvesti.

Iako u SAD više nije na snazi zlatni standard, štediše i investitori do sada su, investirajući u vrednosne zlatne i srebrne dukate, mogli efikasno da zaštite svoju imovinu od pustošenja inflacije, stvaranjem neke vrste sopstvenog „zlatnog standarda“.

Na žalost, vlada SAD oporezuje kapitalnu dobit od vrednosnih zlatnika po neopravdano visokim stopama, što izaziva negodovanje investitora, naročito iz razloga što ta takozvana „dobit“ uopšte i nije dobit, već tek kompenzacija za rapidno opadajuću kupovnu moć dolara, za koju je kriva upravo sama vlada SAD!

Srećom, a o tome će biti reči u nastavku ovog članka, postoji i tračak nade u vidu novog predloga zakona čija je namera ukidanje federalnog poreza na kapitalnu dobit koji se plaća na fizičko zlato i srebro.

Šta je inflacija i koji su njeni uzroci?

Da bi se zaista razumele prednosti zlata i srebra, važno je prvo razumeti inflaciju, njene uzroke i njenu destruktivnost za društvo. Inflacija je, najprostije rečeno, povećanje količine novca u opticaju, čije su posledice rast cena robe i usluga, kao i gubitak kupovne moći valute čija je količina povećana. Količina novca u opticaju je broj postojećih jedinica valute, a što više jedinica postoji, to manje svaka od njih vredi.

Nasuprot opštem uverenju, upravo ovaj porast količine novca u opticaju i jeste inflacija, dok je rast cena robe i usluga samo neizbežna posledica te inflacije. Opšta inflacija je uvek monetarnog porekla i nikada nije izazvana potresima na strani ponude, kao što su energetske krize ili suše, koje dovode do rasta cena namirnica. Drugim rečima, prema čuvenoj izjavi ekonomiste i dobitnika Nobelove nagrade Miltona Fridmana, „Inflacija je uvek i svuda monetarna pojava.“

Na dugoročnom dijagramu američke korigovane monetarne baze, jedne od većeg broja široko primenjivanih mera novčanog stoka, vidi se kako je količina novca u opticaju u SAD između 1920. i 2020. godine zabeležila skok od neverovatnih 55.440%. (Napominjemo da su Federalne rezerve prestale da objavljuju ovu seriju podataka krajem 2019. godine, što je krajnje sumnjivo. Da li to pokušavaju da sakriju koliko su srozale američki dolar? Zaključak donesite sami.)

Dijagram 1: Korigovana monetarna baza SAD

Na dijagramu je prikazan momenat kada FDR ukida zlatni standard u SAD 1933. Godine, zatim sledeći bitan događaj kada Nixon ukida međunarodnu konvertibilnost dolara u zlato 1971. Godine, i zatim Fed počinje sa programima kvantitativnog olakšanja (KO) 2008. godine. Zaključak je da je od 1920. do 2020. godine, količina novca u opticaju u SAD porasla je za 55.440%, a iznosi na grafikonu su prikazani u milijardama dolara.

Iako novčani stok SAD raste i samim protokom vremena, izdvojićemo nekoliko ključnih događaja koji su taj proces ubrzali i pospešili:

• Sistem saveznih rezervi SAD osnovan je 1913. godine (https://en.wikipedia.org/wiki/Federal_Reserve_Act), a njegova primarna uloga bila je izdavanje novčanica američkog dolara i kontrola količine novca u opticaju. Fed se, na žalost, pokazao kao vrlo loš čuvar nacionalne valute, zbog svoje spremnosti da štampa nove novčanice da bi državi omogućio trošenje. Tako je dolar izgubio polovinu svoje kupovne moći u roku od samo šest godina od osnivanja Feda, kojem je novac trebao da finansira učešće Amerike u Prvom svetskom ratu (https://mises.org/mises-daily/how-fed-helped-pay-world-war-i). Došlo je do masivne ratne inflacije, koja je uništila kupovnu moć dolara.
• Predsednik Frenklin Delano Ruzvelt ukinuo je zlatni standard u SAD 1933. godine. Zlatni standard je bio na snazi u Sjedinjenim Državama od 1834. do 1933. godine, što znači da je dolar u tom periodu imao pokriće u zlatu. Gotovo čitav vek, za iznos od 20,67 dolara mogli ste dobiti uncu zlata. Tako je, zahvaljujući zlatnom standardu, ograničeno povećavanje novčanog stoka. U nameri da izazove inflaciju i time neutralizuje deflaciju za vreme Velike depresije, FDR je 1933. godine zabranio posedovanje zlata fizičkim licima u Americi (https://en.wikipedia.org/wiki/Executive_Order_6102) i naterao ih da svoje zlato predaju Federalnim rezervama po ceni od 20,67 dolara po unci. Ipak, vlade stranih država i dalje su mogle da menjaju dolare za zlato. Kurs dolara prema zlatu zatim je promenjen na 35 dolara po unci (https://en.wikipedia.org/wiki/Gold_Reserve_Act), što znači da je dolar u odnosu na zlato devalvirao za 59%. Prirodno, količina novca u opticaju i troškovi života uskoro su ponovo počeli ubrzano da rastu.
• Sve do 1965. godine, američke kovanice od deset centi, dvadeset i pet centi i pola dolara pravile su se od legure koja je sadržala 90% srebra. A onda je Kongres, usled rasta cene srebra (koji je i sam bio nusproizvod inflacije), doneo Zakon o kovanom novcu iz 1965. godine (https://en.wikipedia.org/wiki/Coinage_Act_of_1965), kojim se ukida upotreba srebra u kovanom novcu vrednosti deset i dvadeset i pet centi i smanjuje sadržaj srebra u kovanicama od pola dolara sa 90% na 40%. 1970. godine, srebro je eliminisano i iz kovanica od pola dolara. Novi kovani novac pravio se od nikla i bakra, znatno jeftinijih, neplemenitih metala. Pošto je vrednost starijih kovanica, u pretopljenom stanju, sada bila veća od njihove nominalne vrednosti, te kovanice su ubrzo povučene iz opticaja od strane onih koji su toga bili svesni — što je bio klasični primer Grešamovog zakona (https://www.investopedia.com/terms/g/greshams-law.asp). Starije srebrne kovanice i danas su veoma popularne kod ulagača koji kupuju plemenite metale. Na Zakon o kovanom novcu iz 1965. godine često se zaboravlja, iako je upravo on doveo do znatnog obezvređenja i srozavanja američkog dolara.
• Od 1933. do 1971. godine, strane države i dalje su mogle da menjaju dolare za zlato, što znači da je dolar na neki način i dalje imao pokriće u dragocenom metalu. Ali 15. avgusta 1971. godine, predsednik Ričard Nikson u potpunosti ukida konvertibilnost dolara u zlato (https://en.wikipedia.org/wiki/Nixon_shock), nakon čega dolar postaje čista fiat ili papirna valuta, koja se mogla štampati bez ikakvih ograničenja. Količina novca u opticaju je gotovo odmah počela da raste vrtoglavom brzinom, što je dovelo do zloglasne inflacije sedamdesetih godina prošlog veka. Od 1971. do 1980. godine, prosečna godišnja stopa inflacije u SAD iznosila je 8,21%, što je rezultiralo ukupnim rastom cena od 46%

• U pokušaju da obuzdaju finansijsku krizu i Veliku recesiju 2008. godine, Federalne rezerve su primenile nestandardni i agresivni instrument monetarnih podsticajnih mera poznat kao kvantitativno olakšanje ili KO. Najprostije rečeno, KO je štampanje digitalnog novca, pri čemu Fed kupuje hartije od vrednosti kao što su američke državne obveznice i hipotekarne obveznice kako bi finansirao trošenje od strane države i povećao likvidnost privrede i finansijskih tržišta. Od 2008. do 2014. godine, Fed je preko svojih programa KO štampao oko 3,5 biliona dolara (https://fred.stlouisfed.org/series/WALCL), što je dovelo do vrtoglavog rasta novčanog stoka i troškova života.
• Nakon probnog perioda 2008. godine, kvantitativno olakšanje prešlo je u grupu stalnih instrumenta koje koristi Fed. Na kraju krajeva, koja bi to država propustila mogućnost da finansira svoje sve bezobzirnije trošenje novcem stvorenim kao čarobnim štapićem? Kada je, 2020. godine, izbila pandemija KOVIDA-19, Fed je po kratkom postupku putem KO izdao nove novčanice u vrednosti od oko 5 biliona dolara (https://fred.stlouisfed.org/series/WALCL), kako bi privredu održao u životu tokom potpunog zatvaranja koje je uvela država. Pomoću tih 5 biliona dolara finansiran je neverovatan broj programa podsticajnih mera, među kojima su bili i kupovina dužničkih HoV i drugih oblika imovine, finansijska pomoć poslodavcima za isplatu zarada zaposlenima, finansijska pomoć fizičkim licima, i velikodušne naknade za slučaj nezaposlenosti. Na žalost, taj brzi rast količine novca u opticaju doveo je, od 2019. godine, do ukupnog rasta cena od 23% i mnoge Amerikance doveo na ivicu bede.

Iz dijagrama dugoročnog Indeksa potrošačkih cena SAD od 1800. godine vidi se kako je svaki novi udarac integritetu dolara dovodio do rapidnog rasta troškova života i vrtoglavog pada kupovne moći dolara.

Većina ljudi ne shvata da su potrošačke cene u SAD bile uglavnom stabilne gotovo čitav jedan vek, sve do osnivanja Federalnih rezervi 1913. godine, kada je duh inflacije na spektakularan način pušten iz boce. Od osnivanja Feda, potrošačke cene u SAD porasle su više nego tridesetostruko! Teško je i zamisliti vreme bez konstantne i neprekidne inflacije, ali upravo takva je bila stvarnost 19. veka, kada je novac — zahvaljujući pokriću u zlatu i srebru — bio daleko stabilniji nego što je, uprkos svoj našoj naprednoj tehnologiji i nagomilanom znanju, danas slučaj.

• 

Dijagram 2: Indeks potrošačkih cena u SAD

Grafikon prikazuje da su potrošačke cene u SAD duže od jednog veka bile uglavnom stabilne, sve do osnivanja Federalnih rezervi i trenutka kada je dolar prestao da ima pokriće u zlatu, što je dovelo do naglog rasta inflacije. Najznačajniji momenti:

• Federalne rezerve su osnovane 1913. godine
• FDR ukida zlatni standard u SAD 1933. godine
• Nikson ukida međunarodnu konvertibilnost dolara u zlato 1971. Godine
• Kvantitativno olakšanje (KO) uvedeno 2008. Godine
• Programi podsticajnih mera zbog pandemije KOVIDA-19

Otkad je, 1913. godine, osnovan Fed, američki dolar je izgubio gotovo 97% svoje kupovne moći, a tome ni blizu nije kraj.

Dijagram 3: Kupovna moć 100 dolara od 1913. godine

Ovaj grafikon nam ukazuje da je Američki dolar izgubio skoro 97% svoje kupovne moći od osnivanja Federalnih rezervi 1913. Godine. Kumulativna inflacija u Americi bila je 3.015%, što znači da predmet koji je 1913. godine koštao 100 dolara, 2024. godine košta 3.115 dolara (u proseku).

Drugi način da se zamisli ovaj zapanjujući gubitak kupovne moći dolara jeste da se ova valuta uporedi sa zlatom, koje se koristi kao sredstvo plaćanja već šest hiljada godina i najstabilniji je čuvar vrednosti koji postoji. Tokom proteklog veka, kupovna moć američkog dolara opala je za 99,17% u odnosu na zlato.

Dijagram 4: Koliko unci zlata može da se kupi za 1.000 dolara?

U proteklom veku, kupovna moć američkog dolara u odnosu na zlato pala je za 99,17%, najznačajniji momenti (jedinica mere: unca zlata prema logaritamskoj skali). Najznačajniji trenuci kroz događaje:

• FDR ukida zlatni standard u SAD i devalvira dolar u odnosu na zlato 1933. godine
• Nikson ukida međunarodnu konvertibilnost dolara u zlato 1971. godine
• Fed počinje sa programima kvantitativnog olakšanja (KO) 2008. godine

Pogledajte na primerima kako slabljenje dolara utiče na svakodnevni život u Americi?

Evo nekoliko opipljivih primera koje će svako lako razumeti o tome kako slabljenje dolara utiče na svakodnevni život Amerikanaca:

• Za udoban život četvoročlane porodice potreban je prihod preko 200.000 dolara godišnje (https://www.dailymail.co.uk/yourmoney/article-13412857/income-family-live-comfortably-state.html). U nekim državama, kao što su Kalifornija, Njujork, Masačusets i Konektikat, za komotan život porodice potrebno je oko 300.000 dolara. Međutim, prosečna godišnja plata je samo 59.428 dolara, 74% Amerikanaca živi od plate do plate (https://finance.yahoo.com/news/vulnerable-making-200k-suze-orman-170000944.html?guce_referrer=aHR0cHM6Ly93d3cuZ29vZ2xlLmNvbS8&guce_referrer_sig=AQAAACtpov3prC3I_xRvZc9lEeT-G1SBdghEfvpRBCBoBqlewL2nqFhfM8534Of6NS4AEH32PYSSa_UO5E7614DAXWTFVl8QWu8i-Idqhp_2cYGUT8TlvdeJ5uo5-uw32OyhRnuQoe8rf8eaPU32pkkZEHlnH5qznqZ4GbOH7b8sAqc8&guccounter=2), a 67% njih nije u stanju da pokrije neočekivani trošak od 400 dolara.
• Nagli rast inflacije od početka pandemije do sada znači da prosečno američko domaćinstvo mora da potroši dodatnih 11.434 dolara godišnje (https://www.cbsnews.com/news/inflation-households-need-extra-11400-these-states-its-even-higher/) samo da bi održalo jednak životni standard kakav je imalo u januaru 2021. godine.
• Jedna porodica za hranu sada troši više od 1.000 dolara mesečno (https://www.usatoday.com/story/money/2024/01/20/average-grocery-cost-per-week-us-states/72260684007/).
• Otkad je predsednik Bajden stupio na funkciju 2021. godine, cena namirnica je porasla za 21% (https://www.zerohedge.com/political/inflation-isnt-bug-system-its-feature), cena benzina — za 47%, kirija — za 20%, a cena struje — skoro 30%.
• Prosečna cena kuće u SAD upravo je dostigla astronomsku visinu od 434.000 dolara (https://www.businesswire.com/news/home/20240517700892/en/Redfin-Reports-the-Median-U.S.-Home-Price-Hit-an-All-Time-High-of-434000-in-April), što je povećanje od oko 30% u odnosu na vreme početka pandemije. Stoga je ljudima koji prvi put kupuju kuću potreban prihod od skoro 120.000 dolara po domaćinstvu samo da bi kupili kuću prosečne cene (https://cbsaustin.com/news/nation-world/first-time-homebuyers-need-income-of-120k-to-afford-median-house-in-the-us-real-estate-housing-market-interest-rates-mortgage).
• Oni koji ne mogu da kupe kuću obično moraju da je iznajme, ali pošto je prosečna mesečna kirija sada 1.957 dolara (https://realestate.usnews.com/real-estate/articles/heres-what-rent-costs-around-the-u-s), čak je i iznajmljivanje postalo preskupo za rekordnu polovinu svih onih koji stambeni prostor iznajmljuju (https://www.npr.org/2024/01/25/1225957874/housing-unaffordable-for-record-half-all-u-s-renters-study-finds).
• Prosečna cena zdravstvenog osiguranja za četvoročlanu porodicu je oko 23.968 dolara godišnje.
• Odgajiti dete do sedamnaeste godine sada košta oko 306.924 dolara(https://www.creditkarma.com/cash-flow/i/how-much-does-it-cost-to-raise-a-child).
• Prosečna američka porodica potrošiće oko 1.984 dolara mesečno na čuvanje deteta(https://www.livenowfox.com/news/child-care-costs-more-mortgage-zillow-study), što je, skoro svugde u Sjedinjenim Državama (https://www.morningstar.com/news/marketwatch/20240515272/child-care-costs-more-than-a-mortgage-payment-or-rent-almost-everywhere-in-the-us-there-is-no-escaping-it), više od mesečne rate stambenog kredita ili mesečne kirije.
• Prosečna cena novog automobila je gotovo rekordnih 48.510 dolara (https://www.coxautoinc.com/market-insights/april-2024-atp-report/).

Mnogo je još ovakvih primera, a poruka je jasna — u Americi čak i skroman život postaje gotovo nemoguć, a za to su krive isključivo američka vlada, Federalne rezerve i valuta bez ikakvog pokrića. Baš kao što citat koji se obično pripisuje Tomasu Džefersonu predskazuje: „Ako američki narod ikada dopusti privatnim bankama da kontrolišu izdavanje njegovog novca, najpre inflacijom, a potom i deflacijom, banke i korporacije koje će izrasti oko njega lišiće Ijude sve njihove imovine, sve dok se njihova deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili.“

Naravno, broj beskućnika u SAD u 2023. godini skočio je za 12% (https://americaninequality.substack.com/p/homelessness-and-inequality-2024), što je najviši nivo u poslednjih bar petnaest godina, a kako dolar s vremenom bude nastavio da propada, ta će se situacija još pogoršati. U veoma smo različitom svetu od onoga u kojem je, sredinom i krajem dvadesetog veka, otac svoju porodicu mogao bez problema da izdržava od jednog prihoda, a da pritom sa njom odlazi i na godišnje odmore, te štedi za penziju i školovanje svoje dece. Upravo ovo oslikava razliku između života sa stabilnom valutom i života bez stabilne valute.

Citati koji najbolje oslikavaju inflaciju i njene posledice

Evo nekih od najboljih citata o inflaciji i njenim razarajućim posledicama po životni standard:

• „Najbolji način da se uništi buržoazija je da se samelje između žrvnjeva poreza i inflacije.“ ― Vladimir Lenjin, osnivač i prvi vođa Sovjetskog Saveza
• „Kaže se da je Lenjin izjavio da najbolji način da se uništi kapitalizam jeste da se uništi valuta. Države stalnim procesom inflacije mogu, tajno i neprimećeno, da konfiskuju značajan deo bogatstva svojih građana. Na taj način ne samo da konfiskuju, već to čine i sasvim samovoljno, i dok u tom procesu mnogi postaju siromašniji, ima i onih koji se bogate…u procesu učestvuju sve skrivene sile ekonomskih zakonitosti na strani destrukcije, a odvija se na takav način da čak ni jedan čovek u milion nije u stanju da toj bolesti odredi uzrok.“ ― Džon Majnard Kejns, ekonomista
• „Kao što sam više puta rekao, inflacija je jedna forma oporezivanja bez zastupanja. To je vrsta poreza koja može biti utvrđena a da vlasti ne donesu zakon i ne moraju da zaposle nove poreznike.“ ― Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju
• “Inflacija je način da se ljudima oduzme bogatstvo bez otvorenog podizanja poreske stope. Inflacija je najuniverzalniji vid poreza.“ ― Tomas Souvel, ekonomista
• „Bez zlatnog standarda, nema načina da se štedni ulozi zaštite od konfiskacije kroz inflaciju. Nema sigurnog čuvara vrednosti.“ ― Alen Grinspan, ekonomista i bivši predsednik Feda

Kako zlato i srebro čuvaju vaš novac?

Kao što smo videli, američki dolar je, zbog stalnih ataka od strane vlade SAD i Federalnih rezervi, vrlo loš čuvar vrednosti i u narednim godinama i decenijama nastaviće da slabi, sve dok potpuno ne propadne. Dolar, u najboljem slučaju, može da posluži kao sredstvo razmene — vruć krompir koji treba trampiti za korisnu robu i usluge čim ga dobiješ. Svako ko na duži period čuva veliki deo svoje imovine u dolarima daje državi dozvolu da mu potkrada teško zarađeni novac.

Za razliku od papirnih valuta, zlato i srebro su se tokom milenijuma pokazali kao najbolji čuvari vrednosti (https://www.bullionstar.com/blogs/bullionstar/the-history-of-the-world-is-a-history-of-gold/). Zlato i srebro izuzetno su efikasni čuvari bogatstva jer se, za razliku od papirnih valuta, ne mogu ni štampati ni stvoriti čarobnim štapićem. To znači da njihova cena s vremenom raste, paralelno sa rastom količine papirnog novca u opticaju. Vrednost zlata i srebra, dakle, raste istovremeno sa obezvređenjem valute, što vlasnicima dragocenih metala omogućava da svoje bogatstvo sačuvaju.

Ipak, važno je naglasiti da vrednost zlata i srebra ne raste u apsolutnom smislu. Reč je o tome da papirne valute u kojima su zlato i srebro denominovani gube vrednost zbog devalvacije, pa zato izgleda kao da cene plemenitih metala rastu.

U tom smislu, vrednost i kupovna moć zlata i srebra jednostavno ostaju iste — takozvana „dobit“ je samo iluzija. Dobar primer ovoga je činjenica da je vrednost kvalitetnog muškog odela dugo bila jednaka vrednosti unce zlata. U tridesetim godinama prošlog veka, i odelo i unca zlata koštali su oko 35 dolara. Sada, gotovo čitav vek kasnije, i jedno i drugo koštaju oko 2.300 dolara.

Proverite i kako se kreće cena zlata uživo na našem grafikonu.

Na donjem dijagramu je prikazano kako cena na duži rok raste uporedo sa količinom M2 novca u opticaju u SAD (u bilionima američkih dolara) – Cena raste uporedo sa količinom novca u opticaju (cena je prikazana u američkim dolarima po jednoj troj unci).

Dijagram 5: Količina M2 novca u opticaju u SAD u odnosu na cenu zlata

I cena srebra na duži rok raste uporedo sa količinom novca u opticaju, ali je srebro volatilnije od zlata, pa su, stoga, duži i periodi u kojima njegova cena raste sporije ili brže nego novčani stok – Cena srebra raste uporedo sa količinom novca u opticaju.

Dijagram 6: Količina M2 novca u opticaju u SAD u odnosu na cenu srebra

Tekst je imao za cilj da prikaže promenu vrednosti dolara kroz vreme, šta je uzrokovalo taj proces i kako su se zlato i srebro pokazali kao efikasni čuvari vrednosti novca. Pogledajte i ponudu za zlatne pločice i zlatne poluge kod nas, ukoliko i sami želite da osigurate svoj novac i sačuvate ga od inflacije.