Zlatna štednja ili beskamatni zajam trgovcu zlata: razotkrivanje rizika prilikom sticanja investicionog zlata u formi takozvanih „planova štednje u zlatu“

investiciono-zlato-štednja-rizik
Sadržaj

Ulaganje u investiciono zlato je zanimljiva tema o kojoj mnogi razmišljaju poslednjih nekoliko godina, raspituju se, uče. Zašto? Jednostavno rečeno, investiciono zlato je jedan od najboljih čuvara vaše imovine i vaša sigurna budućnost – naročito u periodima velikih geopolitičkih i ekonomskih neizvesnosti. I to je sasvim jasno.

Međutim, postoji mnogo toga na tržištu investicionog zlata što se dešava „iza kulisa“, i zato bi trebalo da budete mudri, oprezni i veoma dobro informisani.

Brojni ulagači fizička lica koji su nas kontaktirali u proteklom periodu, nailazili su na različite ponude koje obećavaju „zlatnu štednju“ ili „planove štednje u zlatu“, sa veoma čudnim uslovima, niske transparentnosti, bez ikakvih garancija, i veoma upitne zakonitosti uzimajući u obzir pozitivne propise Republike Srbije – pa se čini, čak, da je suština tih aranžmana da ulagači zapravo daju beskamatne pozajmice novca trgovcu zlata, koji zauzvrat ne daje skoro nikakve garancije i izvesno krši čitav niz zakonskih odredbi. Činjenica je da ove ponude, na prvi pogled, zvuče lepo i primamljivo: ipak, nije sve tako sjajno kada se uđe dublje u analizu ovih aranžmana.

U našem narodu se kaže da „otvorite četvore oči“. Pogledajte dobro i papire koje vam nude (pre bi se moglo reći podmeću!) pojedini trgovci investicionim zlatom, jer mnogi ulagači zapravo nisu ni svesni da su u pitanju potencijalno prevarni poslovi. Zlatni Standard svakodnevno kontaktira veliki broj lica, razočaranih i besnih ulagača koji su se žalili na razne štedne „planove“ koje im nude naši konkurenti.

O čemu se zapravo radi?

Aranžmani koji se nude ulagačima u suštini su beskamatne pozajmice novca trgovcu zlata, dok se zauzvrat dobija obećanje da će se novac ulagati u najskuplje težinske formate investicionog zlata gde se u startu pravi gubitak od preko 20% uzimajući u obzir marže iznad berzanske cene zlata koje ulagačima obračunavaju, reklo bi se, nesavesni trgovci.

Ovo su situacije na koje treba posebno obratiti pažnju. U ovom članku, istražićemo najkontroverznije aspekte ovakvih ponuda „štednje u zlatu“ kako bismo vam skrenuli pažnju na značajne rizike koji se u ovim aranžmanima kriju.

Pozivamo vas, takođe, da prethodno pročitate naš nedavni tekst Investiciono zlato – o takozvanim „štednim planovima“ i zloupotrebama sefova, koji sadrže neke bitne elemente koji su i sa stanovišta ovog teksta veoma relevantni, kao i Investiciono zlato prevara – kako se zaštititi od prevara prilikom ulaganja u zlato?

Analiza ponude: Pitanje garancija i težinskih denominacija

Nedostatak garancija i nedovoljno jasne težinske denominacije u koje se ulaže

Prva stvar na koju treba obratiti pažnju i istražiti, kada razmatrate ovakve ponude, jeste nedostatak garancija trgovca sa kojim pregovarate. Ovi aranžmani obično obećavaju velike prinose od ulaganja, a zamagljuju pitanje težinske strukture zlata koje ćete dobiti ulaganjem u „štedni plan“. To znači da ne možete biti sigurni koliko ćete tačno zlata, u jedinicama težine, dobiti za svoj uloženi novac. Nesavesni trgovac će izvesno hteti da vas namenski „usmeri“ na najskuplje težinske apoene, a to su po pravilu pločice od 1 grama.

Finansijski uslovi: Minimalna ulaganja i stvarni troškovi

Minimalni iznos ulaganja i stvarna vrednost zlatnih pločica

Ovi aranžmani „zlatne štednje“ obično zahtevaju minimalna mesečna gotovinska ulaganja, tipično oko 5.000 dinara, i to opet na neki minimalni period od recimo 6 meseci. Na prvi pogled, to deluje kao normalna ponuda. Da li je to baš tako? Obavezno treba da razmotrite stvarnu vrednost zlatnih pločica i gramažu koju ćete dobiti u zamenu za svoja ulaganja.

‘Štednja’ u pločicama – analiza cene i marže iznad berzanske cene metala

Veoma ćete brzo uvideti da je jedan od glavnih elemenata ovih „nepristojnih“ ponuda zapravo „štednja“ u zlatnim pločicama od 1 grama.

U takvoj situaciji, odmah treba da obratite pažnju na marže koje trgovac zlata pokušava da realizuje po osnovu vašeg ulaganja. Razmotrite trenutnu, nedelja 14. januar 2024. godine (vikend, poslednja berzanska cena 1 grama zlata je 60,20 evra odnosno oko 7.057 dinara obračunato po srednjem EURRSD kursu Narodne banke Srbije) prodajnu cenu pločice od 1 grama od 8.689 dinara. U konkretnom slučaju, radi se o marži od čak 23% iznad berzanske cene zlata!

A onda treba da uzmete u obzir da ovakve marže naplaćuju upravo oni trgovci koji su najglasniji na temu prednosti ulaganja u investiciono zlato u Srbiji, usled toga što je investiciono zlato oslobođeno PDV-a. Pa vam onda, dakle, isti ti trgovci naplaćuju „štedni“ proizvod preko 20%, i na taj način je sav benefit PDV-a o kome oni pričaju kao o prednosti, zapravo, za vas suštinski izgubljen onog trenutka kada pristanete da od njih kupite precenjen zlatni proizvod, što nikako nije u vašem najboljem interesu kao ulagača koji želi najbolje za svoju ušteđevinu. U startu, berzanska cena zlata treba da poraste bar 23% da biste vi sa vašom investicijom bili na „pozitivnoj nuli“, a do „zelene grane“ će vam trebati i duže očigledno!

Prodajna cena – neodređena i promenljiva

Pitanje kupovne cene zlatne pločice takođe treba da vas zabrine u ovakvom aranžmanu.

Po kojoj to ceni se stiče pločica u koju ulažete? Da li se cena zlata fiksira u trenutku potpisivanja ugovora o „štednom“ planu ili prilikom svake mesečne uplate od 5.000 dinara? Inače, kao što smo već prethodno videli, iznos od 5.000 dinara nije dovoljan da se kupi zlatna pločica od 1 grama. Dakle, cena po kojoj vaš „štedni“ plan stiče pločicu od 1 grama je u potpunosti neodrediva i nejasna u trenutku sklapanja dogovora, pa je od velike važnosti da se razjasni, jer u suprotnom dajete blanko dozvolu trgovcu da obračunava cene sa „masnim“ maržama – na vašu štetu naravno!

Marketinške strategije i pravne implikacije

Marketinške zavrzlame i stvarni “popusti”

Iza reči POPUST često se kriju marketinški trikovi, da bi se privukli klijenti. Te „popuste“ treba detaljno analizirati. Kakva je to usluga prema ulagačima? „Popust“ od 1 procentnog poenta znači da ste i dalje 22% iznad berzanske cene. Bezobrazluk? Naravno, i krajnje nepoštovanje potencijalnog ulagača, odnosno dobronamernog štediše!

Neodređenost cene po gramu i pravna validnost

Još jedan aspekt koji treba kod potencijalnih ulagača da izaziva zabrinutost je nejasna i neodređena kupovna cena po gramu zlata. Na dan uplate rate po „štednom“ planu, obračunava se količina grama, što može rezultirati i u potpuno proizvoljnom cenom za kupca. Dakle, kupac bukvalno ne zna šta trgovac može da obračuna na relevantne datume. Ovo je krajnje problematična odredba, posebno kada se uzmu u obzir očigledno visoke i predatorske marže iznad berzanske cene zlata o kojima smo ranije pričali. Pogledajte takođe i ovde, za više relevantnih informacija: uporedni prikaz marži online trgovaca u Srbiji.

Skladištenje u sefu – pravna pitanja i rizici

Ponude često uključuju još jednu problematičnu „uslugu“, a to je besplatno skladištenje u sefu prodavca. Da li ovo može izazvati pravne probleme? I te kako može.

Dakle, trgovci nude besplatno skladištenje u svom sefu. Nekome će to izgledati simpatično, ali se u suštini radi o kršenju zakonskih propisa naše zemlje, jer usluge sefa osim banke ne može nijedno lice da pruža na zakonit način. Jedan od razloga zašto je usluga sefa limitirana na banke, a koje su regulisane od strane ulagačima veoma striktnog regulatora – Narodne banke Srbije, je i ta da bi se vodilo o računa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

U okviru „štednog“ plana nigde nema podataka o ugovoru o sefu: ko je ugovarač sa druge strane? Čiji je sef? Da li uslugu sefa nudi pravno ili fizičko lice? Da li banka kod koje je sef svesna da se u sefu deponuje imovina trećih lica (ulagača i štediša), odnosno da njen izvorni klijent daje bančin sef u „podzakup“? Koja je to banka? Gde se zlato fizički nalazi? Čije ime nosi sef? Na ime društva ili na fizičko lice, svakako je zabranjeno – samo je bankama dozvoljeno da nude ove usluge. Samo banke imaju zakonsko pravo da nude sefove za čuvanje imovine i ne dozvoljavaju trgovcima da to rade za račun trećih lica. Analizirajte pažljivo odredbe ugovora kako biste razumeli svoja prava i obaveze, kao i rizike! I postavljajte pitanja trgovcu: ako vidite pokušaje „zamagljivanja“ i izbegavanja odgovora koji su u suštini veoma jednostavni – to će vam biti dovoljni signali da se potencijalno radi o nesavesnom licu sa kojim verovatno ne treba da radite ništa.

Transparentnost i garantovanje sigurnosti

Garancije o postojanju zlata u sefu

Svakako se zapitajte i ko garantuje da je stečeno zlato zaista pohranjeno u sef? To je ključno pitanje koje treba postaviti svim trgovcima zlata koji mnogo pričaju, a prećute najbitnije stvari. U pitanju je vaša imovina i stečena ušteđevina! Kako se tačno pridružuje stvarna količina zlata od 0,58 grama uplati od 5.000 dinara? Fizički ne može, ali u nekakvoj elektronskoj evidenciji možda i može. Da li ćete dobiti odgovor, ne znamo. Ono što znamo je da je potrebno da budete krajnje oprezni i dobro informisani pre nego štp uđete u ovakav aranžman sa trgovcem čiji je glavni motiv extra profit.

Vođenje računa i nezavisna provera

Još jedan diskutabilan element je vođenje nekakvih elektronskih računa klijenata, sa istorijama promena po osnovu vašeg ulaganja, odnosno „štednom“ planu. Ima li nezavisne provere stanja fizičkog zlata klijenta? Ne postoji? Slažemo se, da ovo izaziva nedoumice i zabrinutost. Rešenje? Izbegavati neodgovorne i sumnjive trgovce zlatom, kao i nedorečene i nejasne „štedne“ aranžmane.

Nasleđivanje i skladištenje – zakonski aspekti

Definisanje naslednika i pravne dileme

Šta se dešava sa vašim ulaganjem u slučaju da se sa „štednim“ planom desi nešto neočekivano? Da li postoji nekakvo osiguranje? O tome niko ne razmišlja, niti je jasno definisano. Ako je prekršen zakon, pa se sef vodi na ime fizičkog lica, ili na ime lica koje svakako ne sme da pruža usluge sefova? Šta se dešava ako vremešnog trgovca zadesi nešto neočekivano, a vaše zlato se nalazi na mestu za koje ni sami niste sigurni gde je? Postoje li definisane jasne procedure u ovakvim vanrednim okolnostima, koje na najbolji način štite vaše interese kao štediše i ulagača? Ovo su, takođe, ozbiljna pitanja i svakako nešto što morate da proverite detaljno.

Uslovi izlaska iz aranžmana

Izlazni uslovi, ležarina i druge naknade

Naravno, isto kao i kada razmatrate ponude ulaska u nekakvu priču, preventivno treba da uradite i analizu uslova izlaska: odnosno, kako se događa „likvidnosni“ događaj? Dobro je biti 100% informisan. Da li postoje neki skriveni troškovi? Da li postoje naplaćivanja ležarine za skladištenje? U ugovorima sa bankama, to je izričito zabranjeno. Budite oprezni, jer sve ovo može uticati na isplativost ovih aranžmana.

Naravno, ima i tu trikova. Nesavesni trgovci su se dosetili i da sebi u ovim aranžmanima daju pravo, ali ne i obavezu, da vaše „ušteđeno“ zlato isplate i u apoenima većih težina, na primer od 5 grama.

I to onda izgleda ovako: uplatili ste skoro 45.000 dinara, i stekli 5 pločica od 1 grama i nešto kusura u gotovini – trgovac može da vam „izađe u susret“, i da vam isplati vašu ušteđevinu u jednoj pločici od 5 grama. I šta se zapravo desilo: 5 grama zlata u formi pločice ste platili 43.445 dinara, i to kada jedna pločica od 5 grama košta oko 37.000 dinara – dakle, i tu pločicu od 5 grama ste preplatili skoro 20%, i nalazite se u rupi u koju ste upali zahvaljujući nesavesnom trgovcu zlata!

Da li je „zlatna štednja“ vredna rizika?

Svako bi voleo da izbegne rizike. Dobro razmislite, pre nego što se odlučite za ulaganje u ovakve aranžmane. Iako možda zvuče primamljivo na prvi pogled, nesavesni trgovci extra profiteri, skriveni troškovi, pravni rizici i nejasni uslovi mogu učiniti iz ovakvih transakcija izađete sa prekomernom štetom.

Pre donošenja bilo kakve odluke, preporučujemo da pažljivo analizirate sve aspekte i da se konsultujete sa finansijskim stručnjacima. Najvažnije je to da vaša ulaganja budu sigurna i isplativa.

Iznosimo primer koji ilustruje potencijalne rizike i izazove povezane sa ponudama „zlatna štednja“, a koje su po svojoj suštini beskamatni zajmovi novca nesavesnim trgovcima zlata.

Studija slučaja: Iskustvo Ane Ž. sa „zlatnom štednjom“

Pozadina:

Ana Ž, profesor francuskog jezika, naišla je na primamljivu ponudu za „zlatnu štednju“ od lokalnog trgovca zlatom: plan periodičnih uplata gotovine trgovcu, koje znače ulaganje u sigurnu i bezbrižnu budućnost. Ponuda je obećavala značajne prinose na njeno ulaganje, u toku određenog perioda. Zaintrigiralo je samo ulaganje u zlato i mogućnost štednje, pa je odlučila da istraži ovu priliku.

Detalji investicije:

  • Ana je morala da ulaže minimalno 5.000 dinara svakog meseca u periodu od 6 meseci, što je ukupno iznosilo 30.000 dinara.
  • Ponuda je podrazumevala akumulaciju zlatnih pločica od 1 grama u toku dogovorenog perioda.

Izazov:

Nakon šest meseci, Ana je primila svoje zlatne pločice od 1 grama. Međutim, kada je odlučila da proveri njihovu vrednost na tržištu, otkrila je nesklad, tj. značajnu razliku. Stvarna tržišna vrednost zlatnih pločica bila je niža nego što je Ana prvobitno investirala.

Za to vreme, trgovac je dobijao redovne gotovinske uplate od Ane, i bez obaveze kamate ili bilo kakvih drugih plaćanja prema Ani, „vrteo“ je ova sredstva znajući da će pločice od 1 grama morati Ani da isporuči tek za minimum 6 meseci. Sa maržom od preko 20% iznad berzanske cene zlata koju realizuje na svakoj pločici od 1 grama koju „ubaci“ u Anin plan „zlatne štednje“, trgovac je svestan da je ovo za njega veoma lukrativan posao, bez obzira što je veoma štetan za Anu.

Analiza:

  • Slučaj Ane Ž. ističe izazov razumevanja stvarne vrednosti ulaganja. Obećanje „zlatne štednje“ može delovati privlačno, ali stvarni rezultati mogu biti razočaravajući kada se uporede sa tržišnim cenama zlata.
  • Nedostatak transparentnosti u cenama i odsustvo garancija, doveli su do toga da Ana nije imala načina da reši ovaj problem.
  • Trgovac je od lakovernih štediša obezbedio beskamatne pozajmice, koje suštinski koristi da maksimizuje svoje profite u trgovini zlatom.

Ova studija slučaja ilustruje potencijalne zamke u aranžmanima sa takozvanom „zlatnom štednjom“ u segmentu trgovine investicionim zlatom. Iako ove ponude mogu zvučati primamljivo, ključno je da se sprovede temeljno istraživanje, potraže pravni saveti i potpuno razumeju uslovi i odredbe ugovora, pre nego što se obavežete na bilo šta. Bez jasnih garancija i transparentnih uslova, ulagači i štedište se mogu suočiti sa prekometnim gubicima kapitala i ušteđevine.

Smatramo, da o ovoj temi ne treba ćutati. Naprotiv. Svi koji su prevareni, ili koji su otkrili potencijalnu prevaru, trebalo bi javno da iznesu svoja iskustva. Na taj način bi se sprečile nezakonite radnje mnogih trgovaca zlatom, a koje narušavaju ugled i stvaraju nepoverenje onih koji pošteno rade. Najbolja trgovina je ona gde su obe strane zadovoljne i zaštićene. Investiranje u zlato može biti pametna finansijska strategija, međutim kao i svemu u životu i ovoj temi je potrebno pristupiti sa adekvatnom dozom opreza i potpunim razumevanjem rizika koji svakako na tržištu postoje.

1. Šta je „zlatna štednja“?

„Zlatna štednja“ je ponuda koja omogućava ulagačima i štedišama da štede ili investiraju u zlato kroz periodične novčane uplate. Ova ponuda često obećava prinose ili akumulaciju zlatnih pločica tokom vremena. Rezultati mogu biti i razočaravajući, i najčešće i jesu ako ne vodite računa o detaljima ovih aranžmana: ne kaže se džabe kod nas „Đavo je u detaljima!“

2. Kako funkcioniše „beskamatni zajam“ za trgovce zlatom?

„Zlatna štednja“  je, moglo bi se zaključiti, po svojoj suštini „beskamatni zajam“ za trgovce zlatom, koji omogućava trgovcima da dobiju novčane pozajmice od ulagača bez plaćanja kamate ili drugih obaveza, obično sa ciljem da kupe zlato za svoje poslovanje koje dalje preprodaju i ostvaruju trgovačku maržu.

3. Koji su potencijalni rizici „zlatne štednje“?

Potencijalni rizici „zlatne štednje“ uključuju nedostatak transparentnosti u cenama, veoma visoke marže u koje vas trgovci teraju kada prihvatite da štedite u zlatnim pločicama od 1 grama, fluktuacije tržišnih cena zlata koje mogu uticati na vrednost investicije, i nedostatak garancija, odnosno osiguranja, u slučaju problema sa sveukupnim aranžmanom.

5. Šta su skriveni troškovi koji se mogu pojaviti u ovim ponudama?

Skriveni troškovi u ovim ponudama mogu biti ​​nepredviđene naknade, takse za skladištenje i razne drugi dodatni troškovi koji nisu jasno navedeni u početnoj ponudi. Važno je, pažljivo pregledati sve uslove i odredbe kako biste identifikovali takve troškove. Najveći trošak svakako može biti realizacija ulagača prilikom „podizanja“ zlatne ušteđevine da je berzanska cena stečenog zlata bitno niža od količine novca koju je štediša uplatio trgovcu zlata u toku dogovorenog perioda.

Kako vam možemo pomoći?

Ako imate dodatnih pitanja o investiranju u investiciono zlato i investiciono srebro, ili želite više informacija o trenutnim cenama, slobodno nas kontaktirajte. Naš tim stručnjaka stoji vam na raspolaganju. U svakom koraku vašeg investicionog putovanja, mi smo tu da pomognemo. Investiranje u srebro ili zlato može biti važan deo vaše finansijske strategije. Saznajte više i donesite informisane odluke kako biste ostvarili svoje finansijske ciljeve.

Sigurno vas najviše interesuje, kako i gde se može kupiti investiciono zlato i investiciono srebro?

Kompanija Zlatni Standard bavi se trgovinom plemenitih metala, između ostalog i kupoprodajom investicionog zlata i investicionog srebra.

Svoje zlatne poluge, zlatne pločice, zlatne dukate, investicione dukate kao i srebrne poluge možete kupiti putem online shop-a ili u prostorijama ove kompanije u Beogradu. Na raspolaganju su vam zlatne poluge, te srebrne poluge, kao i zlatne pločice različitih gramaža. Takođe, u ponudi su razni dukati, zlatni dukati, kao i čuveni zlatni dukat Franc Jozef, mali i veliki. Profesionalno – za vas!