Sadržaj ovog članka, tačan u trenutku objavljivanja, je samo u opšte informativne svrhe i ne predstavlja investicione, pravne, poreske ili bilo koje druge savete. Pre nego što donesete bilo kakvu investicionu ili finansijsku odluku, potražite savet od svojih finansijskih, pravnih, poreskih i/ili računovodstvenih savetnika.
Odbor za monetarnu politiku Banke Engleske nedavno je glasao za povećanje kamatnih stopa u Velikoj Britaniji na 5%. U pitanju je čak trinaesto uzastopno povećanje kamatnih stopa u ovoj zemlji. Ovo je potez koji je Banka Engleske donela na osnovu prethodno objavljenih podataka da je stopa inflacije dostigla nivo od 8,7%, što je zbunilo ekonomiste i analitičare koji su očekivali pad inflacije.
Američke Federalne rezerve, centralna banka SAD, odlučile su na poslednjem sastanku da, za sada, ne povećavaju svoje kamatne stope, ali su upozorile da bi dalja povećanja stopa mogla biti neophodna kako bi se rast inflacije stavio pod kontrolu. Trenutno očekivanje je da će na julskom sastanku, krajem meseca, Federalne rezerve podići kamatne stope za 0,25%.
Zašto kamate rastu i šta to znači?
Ekonomski uticaji pandemije i rata u Ukrajini podigli su globalne cene hrane i energenata, a programi ekonomske stimulacije u toku kriznih perioda rezultirali su da novokreiran novac uđe u ekonomiju i podigne nivoe cena. Inflacija je i dalje relativno visoka u mnogim privredama širom sveta – u evrozoni, stopa inflacije je trenutno 7,1%, dok je u SAD oko 3%.
Da bi smanjile inflaciju, centralne banke povećavaju kamatne stope kako bi usporile potrošnju i pospešile štednju.
Dok više kamatne stope mogu značiti povećanje štednje, istovremeno se povećavaju i troškovi zaduživanja; hipotekarni/stambeni krediti postaju skuplji, a preduzeća se manje zadužuju, što dovodi do smanjenog rasta i umanjena broja novih radnih mesta. Uprkos tvrdoglavo visokoj inflaciji, zavodi za statistiku širom sveta tvrde da zarade ne idu u korak sa inflacijom, zbog čega mnogi osećaju pritisak usled visokih životnih troškova. Posledično, ovi faktori većinu ekonomista dovode do zaključka da se bliži veoma duboka recesija.
Ulagači i štediše u pokušaju da ublaže uticaj rastućih ekonomskih nedaća, kao što su posledice inflacije i izvesne recesije, fokusiraju se na diversifikaciju svojih ulaganja pre svega tako što povećavaju alokaciju sredstava na takozvanu imovinu koja pruža „sigurno utočište“, poput dragocenih metala.
Kako bi ovo moglo uticati na tržišne cene dragocenih metala?
Zlato i inflacija
Zlato se često naziva „zaštitom od inflacije“, odnosno može zaštititi kupovnu moć glavnice koja bi inače mogla biti narušena rastućom inflacijom. Međutim, važno je napomenuti da i drugi faktori mogu uticati na cenu zlata.
Cena zlata početkom juna 2022. bila je 1.730 evra, dok je početkom juna 2023. cena bila 1.845 evra, što je povećanje od oko 7%. I dok je ovo niže od trenutne stope inflacije, zagovornici zlata bi istakli da je to znatno više nego što biste mogli da dobijete oročenjem štednje u banci.
Mnogi ulagači takođe vide zlato kao dugoročnu imovinu. Tokom poslednjih 20 godina, u evrima, zlato ima prosečnu ponderisanu godišnju stopu rasta od oko 9,2%, što je rast koji je nadmašio stopu evro inflacije u istom periodu.
Zlato i kamatne stope
Konvencionalna mudrost je da rastuće kamatne stope mogu negativno uticati na cenu zlata zbog toga što više kamatne stope čine imovinu poput obveznica i drugih investicija koje donose fiksan (ili varijabilan) godišnji prinos privlačnijom. Iako vam se ovo može učiniti logično, izgleda da takav odnos u stvarnosti ipak ne postoji.
Banka Engleske počela je da povećava kamatne stope 16. decembra 2021. godine. Od tada su referentne kamatne stope porasle sa 0,1% na 5%, što je najveći rast referentnih kamatnih stopa od 1980-ih. Uprkos uvreženim uverenjima da bi ovakav porast kamatnih stopa trebalo da izloži cenu zlata značajnim pritiscima, zlato je poraslo za oko 13%*.
Dakle, treba držati na umu da je cena zlata mnogo više od trenda kamatnih stopa.
Zlato i recesije
Cena zlata je tradicionalno imala dobar učinak tokom perioda ekonomskih stresova i recesija, jer ulagači u tim periodima nastoje da diversifikuju svoja ulaganja i veće iznose plasiraju u imovinu koja se percipira kao sigurna, kako bi prebrodili teške ekonomske periode. Od 2000. godine, Velika Britanija je na primer prošla kroz dve recesije: „Veliku recesiju“ 2008-2009. godine i recesiju COVID-19 2020. godine. Tokom „velike recesije“, koja je trajala pet kvartala, cena zlata u GBP porasla je 26%**, a tokom recesije COVID-19 (koja je trajala šest meseci), cena zlata je porasla za 24%***.
Zlato i geopolitički rizici i pretnje
Ekonomski i finansijski analitičari širom sveta već dugi niz godina proučavaju odnos između geopolitičkog rizika i cena raznih tipova imovine. Njihove analize pokazuju da se geopolitički rizik razlikuje od ekonomskog, finansijskog i političkog rizika i da se cenovna i ekonomska reakcija dragocenih metala na geopolitički rizik znatno razlikuje od cenovne reakcije drugih tipova imovine. Dragoceni metali su zaštita od geopolitičkog rizika uopšte, a posebno od geopolitičkih pretnji. Nasuprot tome, akcije i obveznice negativno reaguju na geopolitički rizik i geopolitičke pretnje. Za ekstremne geopolitičke rizike, utvrđeno je da samo zlato i srebro pokazuju konzistentna svojstva imovine koja se smatra „sigurnim utočištem“. Rezultati ovih analiza, dakle, pokazuju da držanje dragocenih metala u okviru diversifikovanog portfelja smanjuje uticaj geopolitičkog rizika. Primera radi, početak specijalne vojne intervencije Rusije u Ukrajini je imao posledicu da je evro cena zlata za samo mesec dana, to jest u periodu od početka februara 2022. godine do početka marta 2022. godine, porasla za oko 16%. U ovom trenutku, svedoci smo da širom sveta postoje značajni geopolitički rizici i pretnje, da pomenemo neke: eskalacija sukoba u Ukrajini, NATO širenje, nemiri u Francuskoj, smanjenje uticaja američkog dolara kao globalne rezervne valute, BRICS zemlje čije su ekonomije bazirane na sirovinama postaju sve jače i dodatno konsoliduju ovaj blok čak i u političkoj sferi, izbori u Americi u novembru 2024. godine, itd. Pažljivim posmatranjem, može se zaključiti da finansijska i tržišta kapitala ove rizike i pretnje, u ovom trenutku, bitno potcenjuju.
Cena zlata u evrima je nedavno, tačnije u periodu od početka maja do sredine jula, pala za oko 6%. Da li je sada pravi trenutak da razmotrite kupovinu investicionog zlata ili srebra?
Referentne cene pomenute u članku:
* Cena LBMA AM (ante merīdiem, pre podne) zlata 16. decembra 2021. godine: GBP 1344,04, cena LBMA PM (post merīdiem, posle podne) zlata 21. juna 2023. godine: GBP 1514,33
** LBMA PM (post merīdiem, posle podne) cena 1. aprila 2008. godine: GBP 448,02; LBMA PM (post merīdiem, posle podne) cena 30. juna 2009. godine: GBP 566,36
*** LBMA PM (post merīdiem, posle podne) cena 2. januara 2020. godine: GBP 1.161,51; LBMA PM (post merīdiem, posle podne) cena 30. juna 2020. godine: GBP 1.436,58
