Zašto je „meko sletanje“ američke ekonomije malo verovatan scenario?

Sadržaj
Federalne rezerve trenutno sprovode mere za usporavanje ekonomije, pre svega putem povećanja baznih kamatnih stopa. Ideja iza povećanja kamatnih stopa je da se smanji potrošnja na kupovinu automobila, da se smanje troškovi po kreditnim karticama i d se izgradi manje fabrika.

Krajnji cilj Federalnih rezervi je da inflaciju vrati na ciljani nivo od 2%. Međutim, sa trenutnom stopom inflacije od 3,9% (indeks osnovne lične potrošnje), još uvek nije dostignut ciljani nivo.

Željeno usporavanje ekonomije moglo bi se dogoditi u petak, 6. juna kada Federalne rezerve objave izveštaj o tržištu rada za septembar mesec.

Konsenzus očekuje da će u septembru biti otvoreno 165.000 radnih mesta, što je manje u odnosu na 400.000 radnih mesta pre godinu dana i 600.000 od trenutka kada su Federalne rezerve počeo povećavati kamatne stope u martu 2022. godine.

Šta će se desiti na tržištima kredita i dužničkih hartija od vrednosti tokom narednih meseci kada broj radnih mesta u ekonomiji (osim poljoprivrede) konačno padne ispod nivoa koji je u skladu sa rastom stanovništva, tj. ispod 100.000 radnih mesta stvorenih svakog meseca? Sledeći grafikon ilustruje očekivana dešavanja.

Kada se broj novih radnih mesta počne kretati ispod 100.000, širenje kreditnih marži će se povećati jer će investitori to shvatiti kao znak da se korporativni profiti usporavaju.

Međutim, s obzirom na indeks osnovne lične potrošnje od 3,9%, Federalne rezerve ne mogu menjati svoje restriktivne politike jer bi to izgledalo kao da briga o inflaciji više ne postoji, što povećava rizik od gubitka poverenja u inflatorna očekivanja. Kao rezultat toga, Federalne rezerve će nastaviti sa svojim restriktivnim politika čak i kada stopa nezaposlenosti počne da raste.

Tek kada recesija napokon počne, Federalne rezerve mogu da počnu sa relaksacijom svojih politika kroz sniženje bazne kamatne stope. Međutim, troškovi kapitala u ekonomiji neće se smanjivati jer će se u tom trenutku recesije nastaviti sa usporavanjem korporativnih profita i, usled toga, kreditne marže će verovatno nastaviti sa ekspanzijom.

Ključno je da čak i ako dobijemo slabe ekonomske podatke i Federalne rezerve, nakon nekoliko slabih izveštaja o situaciji na tržištu rada, počnu sa relaksacijom monetane politike, troškovi kapitala će se povećavati. Ukratko, Federalne rezerve kontrolišu baznu kamatnu stopu, ali ne i kreditne marže, i to je glavni razlog zašto je „meko sletanje“ američke ekonomije malo verovatan scenario.

Od 20. septembra do danas, cena zlata je oslabila skoro 5%: sada bi mogao biti dobar trenutak za ulaganje u investiciono zlato! Pričajte odmah sa našim stručnjacima.