Skok cena dragocenog metala je možda vesnik čitavog jednog novog sveta.
Lako je rugati se tzv. „zlatnim bubama“ (investitorima koji veruju da će cene zlata uvek rasti), ali njihov trenutak je možda konačno došao. Cene dragocenog metala su nedavno počele da skaču usled neočekivano visoke inflacije u SAD i opšte strepnje zbog mnogo čega, od geopolitike, preko predstojećih novembarskih predsedničkih izbora u Americi, pa do pitanja o budućnosti monetarne politike i tržišta.
Svi ovi faktori spadaju u predvidljive razloge za skok zlata. Ali u tom skoku su skrivene i dublje, dugoročnije poruke na koje investitori treba dobro da obrate pažnju.
Inflacija
Da počnemo od inflacije. Šta god da se desi u narednih nekoliko tromesečja, već neko vreme brojni analitičari smatraju da nas čeka duži period više inflacije. Osim mogućnosti da se desi neko čudo produktivnosti izazvano razvojem tehnologije, teško je, u ovom trenutku, identifikovati čak i jedan makro-trend koji nije inflatoran.
Ekonomija je u stanju usijanja — od fiskalnih podsticajnih mera u SAD, preko rezervnih kapaciteta u lancu snabdevanja koje države uvode u cilju smanjenja izloženosti rizicima, do svih onih kapitalnih investicija neophodnih za prelazak na čistu energiju i reindustrijalizaciju u bogatim zemljama. Čak i „bejbi bumeri“, koji su već u poodmaklim godinama, ali su zdravi i imaju vremena i novca za trošenje na pretek, predstavljaju inflatorni faktor.
Zlato je oduvek bilo vrsta zaštite od inflacije (Capie, F., Mills, T., & Wood, G. (2005). Gold as a hedge against the dollar. Journal of International Financial Markets, Institutions and Money, 15, 343-352. https://doi.org/10.1016/J.INTFIN.2004.07.002.). Ali ono je i vrsta imovine kojoj se investitori okreću kada su zabrinuti za stabilnost statusa kvo. Cena mu ponekad decenijama miruje, da bi naglo skočila baš u prelomnim trenucima kao što je sadašnji.
Prestaje sa važenjem Vašingtonski konsenzus i odnos SAD i Kine
Nije nikakva tajna da je gotovo i sa Vašingtonskim konsenzusom — prema kojem se od zemalja u razvoju očekivalo da se usklade sa pravilima slobodnog tržišta koje je postavio zapad — i sa posleratnim Pax Americana.
Trgovinske tenzije između zapada i Kine su dostigle tačku usijanja: sredinom maja, predsednik SAD Džo Bajden objavio je uvođenje visokih tarifa na širok dijapazon kineske uvozne robe koja uključuje električna vozila, čipove, medicinske proizvode – čime dodatno zaoštrava odnose sa Pekingom. U međuvremenu, pretvaranje dolara u oružje nakon izbijanja rata u Ukrajini ubrzalo je, u mnogim državama, među kojima prednjači Kina, trend prodaje državnih obveznica SAD i kupovine zlata kao sredstva zaštite od američke finansijske moći. Nije teško zamisliti da će eskalacija tenzija na Bliskom Istoku, još više podstaći rast cena zlata.
Zbog ovog oscilovanja klatna, mnogi analitičari predviđaju masivnu akumulaciju zlata. Filip Gajsels, izvršni direktor odgovoran za strategiju banke BNP Paribas Fortis, i njegov kolega glavni ekonomista Kun De Lus – autori knjige „Nova svetska ekonomija u 5 trendova“ – predviđaju rast cena sa sadašnjih US$ 2374 po finoj unci na US$ 4000 po finoj unci u „ne tako dalekoj budućnosti“. Kako Gajsels kaže: „ovo nije samo pitanje kamatnih stopa. Ljudi kupuju i sebi stvaraju zaštitu od jednog novog sveta“.
Zanimljiv je bio nedavni tvit ekonomiste Breda Setsera u kojem se navodi da udeo finansijske imovine izdate od SAD u bruto domaćem proizvodu Kine ponovo iznosi onoliko koliko je iznosio kada je ta država postala članica Svetske trgovinske organizacije 2001. godine. Nisu sva ta sredstva, naravno, otišla na ulaganje u zlato (mnogo toga je iz deviznih rezervi otišlo pravo u kineske banke, koje su i same ophrvane finansijskim teškoćama). Ali ova činjenica govori u prilog tvrdnji da se svet menja.
Kako se navodi u nedavnom izveštaju grupacije za investiciona istraživanja Currency Research Associates, „Kupovina zlata i prodaja državnih obveznica SAD koja se dešava u Kini podseća na vreme kolapsa Bretonvudskog sistema krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada su evropske centralne banke počele sa zamenom dolara za zlato“.
I zaista, to je bio početak poslednje dugoročne neprekinute akumulacije zlata, koja je trajala od 1968. do 1982. godine, kada je cena porasla i u odnosu na indeks Dow Jones i u odnosu na dolar. Taj period podseća na sadašnju situaciju i na druge načine. Kada je, 1971. godine, tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo zlatni standard, on je istovremeno nametnuo i carinsku tarifu na uvoz po stopi od 10 odsto. To je bila neka vrsta nezvanične devalvacije dolara sa ciljem zaštite robe proizvedene u SAD od promena deviznog kursa.
Donald Tramp je, naravno, predložio da se, ako bude izabran za drugi predsednički mandat, uvede carinska tarifa na svu uvoznu robu po stopi od 10 odsto. Isto tako je i javno osudio činjenicu da jak dolar praktično kažnjava američke proizvođače koji svoje proizvode izvoze u inostranstvo. Ali nedavno putovanje američke ministarke finansija Dženet Jelen u Peking, gde je uložila protest protiv dampinga u Kini, dokaz je činjenice da je i Bajdenova administracija podjednako zabrinuta za razne industrije i radnike u SAD. Ne bi bilo iznenađujuće da dođe do određene depresijacije dolara bez obzira na to ko pobedi u trci za Belu kuću. I to bi bilo dobro za zlato, čija cena ima tendenciju da raste kada dolar slabi.
Stanje duga i deficit SAD
Poslednji razlog za optimizam u vezi sa rastom zlata je stanje duga i deficita SAD, koji ubrzano postaju neodrživi. Najskorija predviđanja Kancelarije za budžet američkog kongresa utvrdila su da će dug SAD do kraja ove godine iznositi 99 % BDP-a, a do 2054. godine – 172 %.
Posledice bi, ako se to dogodi, bile monetizacija, inflacija, finansijska represija i period ekstremnog haosa u monetarnoj politici i na tržištima. Loše za svet; dobro za zlato.
Ima li nade za drugačiji ishod? Zamislivo je da inflacija pojede neki deo duga. Ali duži periodi visoke inflacije doveli bi do fiskalno još neodrživije situacije, pošto bi cene finansijske imovine, pa time i poreski prihodi, verovatno bitno pale.
Zagovornik teze o permanentnom rastu cena za zlato Luk Gromen, autor biltena „Forest for the Trees“, tvrdi da, pošto su kamate jedina stvar u budžetu SAD koja može da se sreže (pošto smanjenje socijalne pomoći i vojnog/odbrambenog budžeta nije politički izvodljivo), Federalne rezerve će na kraju biti prinuđene da promene smer i snize kamatne stope da bi SAD izbegle dužničku spiralu smrti.
S druge strane, veća količina „lakog i brzog keša“ u opticaju nesumnjivo bi bila dobra za zlato.
U ovom neobičnom trenutku promena ekonomske i političke paradigme, izgleda da je većina stvari dobra za zlato.
Iskoristite povoljan trenutak za kupovinu zlatne poluge i zlatne pločice određene gramaže koje možete nabaviti uz Zlatni Standard – društvo za trgovinu plemenitim metalima. Svi zlatni proizvodi u našem asortimanu dolaze sa svim potrebnim sertifikatima autentičnosti i u originalnom blister pakovanju.
