Šta je kamata, kako se obračunava i kakav je uticaj kamate na cenu zlata?

Šta je kamata?

Kamata može imati dve definicije – kao cena koju plaćate za pozajmicu novca ili zarada koju dobijate kada nekome pozajmite novac.

Kamata je starogrčka reč, koja znači prinos ili dobit. Još u antičkoj Grčkoj, Platon je priznavao postojanje kamate, iako je bio protiv zajma koji uključuje kamatu. Aristotel je bio protiv kamate, smatrao je da je novac neplodonosan i da mu postojanje kamate daje ta svojstva. U doba cara Dušana postojao je kamatnik, kao javno zanimanje.

U srednjem veku, u Srbiji se često, pored glavne, obračunavala i zatezna kamata (ako nije isplaćen dug na vreme) i iznosila je čitavih 20%.

Svakako, kroz istoriju, kamata je opstala kao cena zajma, posmatrana više sa ekonomskog, a manje sa etičkog stanovišta. Svoje legitimno pravo, kamata je stekla tek nastankom kapitalističkih društveno-ekonomskih odnosa. Kada kažemo kamata, obično nas asocira na banke.

Po nastanku, kamate se dele na zakonske i ugovorne.

Zakonske kamate utemeljene su u zakonskoj normi kojom se dužniku nameće, uz podmirenje glavnice, i obaveza kamate. Najčešća zakonska kamata je zatezna kamata, i to je sankcija prema dužniku koji kasni sa izmirenjem obaveza.

Ugovorne kamate su naknada za korišćenje tuđeg novca ili stvari, određenih ugovorom. Osnova ugovornih kamata, uglavnom je ugovor o zajmu.

Šta je zatezna kamata?

Zatezna kamata predstavlja naknadu za novac koji nije vraćen u zakonom propisanom roku. To znači, ako ste nekom dugovali određeni iznos novca i niste ga vratili na vreme, dužniku pripada i dodatna kamata kao kompenzacija za kasnjenje. Izračunava se na osnovu glavnice (iznosa koji ste dugovali) i propisane godišnje stope zatezne kamate. Ovu stopu, koja se periodično menja, određuje Narodna banka Srbije..

Za kasnjenje se ne obračunava jednostavna kamata, već se koristi dekurzivni način obračuna. To znači da se zatezna kamata obračunava i na prethodno obračunatu zateznu kamatu, što dovodi do bržeg povećanja ukupnog duga.

Zatezna kamata se obračunava za sve dane zakašnjenja, a pri izračunu se uzima u obzir i da li je u pitanju prosta ili prestupna godina.

Kako se obračunava kamata?

Postoje dve osnovne metode obračuna kamate: jednostavna kamata i složena kamata (kamata na kamatu). Obe metode koriste ključne pojmove:

• Glavnica (C0): početni iznos novca koji se posuđuje ili ulaže.
• Kamata (I): trošak ili dobit zarađen na glavnicu tokom određenog vremenskog perioda.
• Kamatna stopa (i): procenat glavnice koji se zarađuje/plaća u toku jednog obračunskog perioda (godina, mesec, dan). Izražava se u procentima (%) godišnje (godišnja kamatna stopa).
• Vreme (n): trajanje perioda za koji se kamata obračunava. Izražava se u odgovarajućim jedinicama vremena kao što su godine, meseci ili dani u zavisnosti od obračunske stope.

Obračun jednostavne kamate

Kod ove metode, kamata se uvek računa na istu početnu glavnicu (C0) tokom celog vremena trajanja. Formula za izračun kamate je:

I = C0 * n * i

Gde je:

• I – ukupna kamata za n perioda
• C0 – početna glavnica
• n – broj obračunskih perioda
• i – kamatna stopa (godišnja) izražena u decimalnom obliku (treba podeliti procenat sa 100)

Primer – kredit od 10.000 dinara (C0) po godišnjoj kamatnoj stopi od 5% (i = 0.05) na period od 2 godine (n = 2). Ukupna kamata za dve godine iznosi:

I = 10.000 dinara * 2 * 0.05 = 1.000 dinara

Obračun složene kamate (kamata na kamatu)

Za razliku od jednostavne kamate, kod složene kamate se kamata zarađena u prethodnom periodu dodaje glavnici i tako uvećava bazu za obračun kamate u narednom periodu. To rezultira bržim rastom ukupnog iznosa. Formula za izračun kamate na kamatu je:

A = C0 * (1 + i)^n

Gde je:

• A – ukupni iznos (glavnica + kamata) na kraju n perioda
• C0 – početna glavnica
• n – broj obračunskih perioda
• i – kamatna stopa (godišnja) izražena u decimalnom obliku

Primer – isti kredit od 10.000 dinara (C0) po godišnjoj kamatnoj stopi od 5% (i = 0.05) na period od 2 godine (n = 2). Koristeći formulu za složenu kamatu dobijamo:

A = 10.000 dinara * (1 + 0.05)^2 = 10.000 dinara * 1.05^2 = 11.025 dinara

Ukupna kamata iznosi 1.025 dinara, što je više nego kod jednostavne kamate jer se kamata zarađuje i na prethodno obračunatu kamatu.

Napomena – u praksi se kamata može obračunavati na različite načine u zavisnosti od finansijskog proizvoda (kredit, štednja) i dogovora sa bankom. Obračunski period može biti dnevni, mesečni, tromesečni, godišnji itd. Važno je prilikom sklapanja finansijskog ugovora obratiti pažnju na način obračuna kamate i sve druge relevantne troškove.

Zašto kamate rastu i šta to znači?

Ekonomski uticaji pandemije i rata u Ukrajini podigli su globalne cene hrane i energenata, a programi ekonomske stimulacije u toku kriznih perioda rezultirali su da novokreiran novac uđe u ekonomiju i podigne nivoe cena. Inflacija je i dalje relativno visoka u mnogim privredama širom sveta – u evrozoni, stopa inflacije je trenutno 7,1%, dok je u SAD oko 3%.

Da bi smanjile inflaciju, centralne banke povećavaju kamatne stope kako bi usporile potrošnju i pospešile štednju.

Dok više kamatne stope mogu značiti povećanje štednje, istovremeno se povećavaju i troškovi zaduživanja; hipotekarni/stambeni krediti postaju skuplji, a preduzeća se manje zadužuju, što dovodi do smanjenog rasta i umanjena broja novih radnih mesta.

Uprkos tvrdoglavo visokoj inflaciji, zavodi za statistiku širom sveta tvrde da zarade ne idu u korak sa inflacijom, zbog čega mnogi osećaju pritisak usled visokih životnih troškova. Posledično, ovi faktori većinu ekonomista dovode do zaključka da se bliži veoma duboka recesija.

Ulagači i štediše u pokušaju da ublaže uticaj rastućih ekonomskih nedaća, kao što su posledice inflacije i izvesne recesije, fokusiraju se na diversifikaciju svojih ulaganja pre svega tako što povećavaju alokaciju sredstava na takozvanu imovinu koja pruža „sigurno utočište“, poput dragocenih metala.

Kako bi ovo moglo uticati na tržišne cene dragocenih metala?

Kakva je korelacija između zlata i kamatnih stopa?

Konvencionalna mudrost je da rastuće kamatne stope mogu negativno uticati na cenu zlata zbog toga što više kamatne stope čine imovinu poput obveznica i drugih investicija koje donose fiksan (ili varijabilan) godišnji prinos privlačnijom. Iako vam se ovo može učiniti logično, izgleda da takav odnos u stvarnosti ipak ne postoji.

Banka Engleske počela je da povećava kamatne stope 16. decembra 2021. godine. Od tada su referentne kamatne stope porasle sa 0,1% na 5%, što je najveći rast referentnih kamatnih stopa od 1980-ih. Uprkos uvreženim uverenjima da bi ovakav porast kamatnih stopa trebalo da izloži cenu zlata značajnim pritiscima, zlato je poraslo za oko 13%*.

Dakle, treba držati na umu da je cena zlata mnogo više od trenda kamatnih stopa.

Kako rast realnih kamata i jak dolar utiču na tržišnu cenu zlata?

Zlato po trenutnoj ceni od oko 1.800-1.820 dolara po finoj unci ima važnu ulogu u portfeljima investitora i štediša, uprkos tome što Federalne rezerve i Evropska centralna banka nastavljaju sa svojim agresivnim ciklusom zaoštravanja politika kamatnih stopa.

Ulaganje u zlato ima smisla, iako će na martovskom sastanku, koji bi trebalo da se desi za samo dve nedelje, američke Federalne rezerve verovatno ići sa povećanjem kamatnih stopa od 0,5%.

Kada su u pitanju predviđanja nivoa kamatnih stopa, mnogi analitičari smatraju da je pažljivo osluškivanje Federalnih rezervi manje bitno, i da prinos na dvogodišnju obveznicu američkog trezora sve govori. Nakon nedavnog govora guvernera Federalnih rezervi Džeroma Pauela, dvogodišnji prinos na američke obveznice porastao je iznad 5% po prvi put od 2007. godine.

Jedina stvar koja bi možda mogla da promeni restriktivan način razmišljanja američke centralne banke je negativno iznenađenje u podacima o zaposlenosti, čije je objavljivanje zakazano za petak, 10. mart. Taj scenario je, ipak, malo verovatan, s obzirom na to da je tržišni konsenzus da je američka ekonomija dodala više od 200.000 radnih mesta uz nisku stopu nezaposlenosti od 3,4 odsto u februaru.

Svest o deficitu u finansijama SAD je takođe nešto na šta treba obratiti pažnju ove i narednih godina. Teret duga i finansiranje otplate kamata postaju veoma vidljiv problem za SAD: američki trezor treba da pozajmi mnogo novca u narednom periodu, a istovremeno veliki deo duga dospeva u naredne tri godine – mnoge od tih obveznica su emitovane po kamatama od nula do 3%, a biće ih potrebno zameniti sa novim obveznicama čija će kamata biti u rasponu od bar 4% do 5%, a verovatno i više.

Nedavni podaci o i dalje veoma visokoj inflaciji u Evropi signaliziraju da će kamatne stope Evropske centralne banke ove godine porasti relativno više od američkih. Najnoviji podaci pokazuju da inflacija u EU još nije dostigla vrhunac.

Glavni pokazatelj inflacije u Evrozoni ukazuje na to da se inflacija možda neznatno „hladi“ usled toplije zime i nižih cena energenata, ali osnovni indikatori inflacije ne pokazuju znake usporavanja, rastući iz meseca u mesec najbržim tempom od septembra 2022. da bi u februaru dostigla stopu od 5,6% na godišnjem nivou.

Nemačka i Francuska prednjače po inflaciji u EU, dostižući 8,7% i 6,2% na godišnjem nivou u februaru. Tržište implicira da se terminalna stopa za Evropsku centralnu banku približava 6% (to jest kamatna stopa za koju tržište smatra da će biti potrebna da se inflacija stavi pod kontrolu), što sugeriše dodatno povećanje kamatnih stopa od oko 2% u narednom periodu.

Relativno gledano, monetarne politike Federalnih rezervi i Evropske centralne banke do druge polovine godine mogle bi da dovedu do slabljenja dolara, jer bi agresivnija Evropska centralna banka trebalo da ojača kurs evra. Dalja slabost dolara mogla bi da podigne cenu zlata.

Afinitet centralnih banaka prema zlatu će se verovatno nastaviti u toku cele 2023. godine. Kupovina zlata od strane centralnih banaka u januaru nastavila je trend koji je zacementiran u drugoj polovini prošle godine.

Neto otkup je iznosio 31 tonu u mesecu. Najveći kupac bila je Turska, koja je svojim rezervama dodala 23,3 tone zlata, a prošle godine je bila i najveći kupac zlata, dodavši u rezerve 147 tona.

Turska povećava udeo zlata u svojim rezervama centralne banke od 2013. godine: tokom poslednjih 10 godina, udeo njenih ukupnih rezervi u zlatu porastao je sa 3,9% na 27,6% na kraju 2022. godine.

Centralna banka Kine takođe je uvećala svoje zlatne fondove u januaru, dodajući 14,9 tona. Moguće je da će centralne banke nastaviti da budu neto kupci zlata u 2023. godini, iako je malo verovatno da će nivoi dostići prošlogodišnji rekord od 1.135 tona neto kupovina.

Materijalni rizici od globalne recesije usled restriktivnih monetarnih politika i rizici od nepredviđenih geopolitičkih šokova i dalje su veoma povišeni, što su sve pozitivni katalizatori za cenu zlata.

Investiciono zlato i kamata – povezanost

Investiciono zlato je jedna od najatraktivnija opcija za štednju i ulaganje, posebno u kontekstu sadašnje i buduće ekonomske situacije u Srbiji. Investiranje u zlato ima dugu tradiciju u Srbiji. Tokom perioda ekonomske nesigurnosti i inflacije, to je uvek popularna metoda očuvanja vrednosti i kupovne moći imovine.

Zašto je investiciono zlato toliko privlačno za investitore? Između ostalog i zato što je oslobođeno plaćanja poreza na dodatnu vrednost (PDV) u Srbiji. To nikako nije zanemarljiva činjenica. Investiciono zlato, kao oblik ulaganja, veoma je popularno u Srbiji. Popularno je i u celom svetu. To nije povezano samo sa tržišnom vrednošću zlata, već i sa ekonomskim faktorima, kao što je kamata. Kamata predstavlja trošak korišćenja tuđih sredstava ili prihod od pozajmljivanja novca drugima, a njeno razumevanje je ključno za donošenje informisanih investicionih odluka.

Uticaj kamate na cenu investicionog zlata

Postoji važna veza između kamatnih stopa i tržišne vrednosti zlata. Kada su kamatne stope niske, investitori traže alternativne načine da povećaju svoju dobit, pa se okreću zlatu kao sigurnijoj investiciji. Potražnja za zlatom se povećava i dovodi do rasta njegove cene. S druge strane, kada su kamatne stope visoke, zlato je manje privlačno, jer su druge investicije sa fiksnim prihodom atraktivnije, npr. obveznice ili štedni računi.

Stručnjaci kažu da je cena zlata u proseku najniža 6 meseci uoči dizanja kamatnih stopa. Ovaj fenomen tržištu zlata daje određenu dozu predvidljivosti i sigurnosti. Već u prvih pola godine nakon dizanja kamata, cena zlata počinje da se oporavlja i da raste, podstaknuta sigurnošću investitora. I to postaje dokazani dugoročni trend rasta cena zlata. Kamata ima značajan uticaj na cenu zlata, naročito kroz odnos između kamatnih stopa i inflacije. Inflacija i kamatne stope utiču na vrednost valuta, što indirektno utiče na tržišnu cenu zlata​.

Istorija i značaj investicionog zlata u Srbiji

Srbija je zemlja koja voli zlato. Ono je oduvek bilo cenjeno, kao simbol bogatstva i stabilnosti. Investiranje u zlato, u Srbiji je postalo popularno kao posledica ekonomskih neizvesnosti, kao odgovor na nestabilnost. Zlato je sigurna luka za sve investitore i zaštita od inflacije i valutnih rizika. Gledajući i kroz istoriju, zlato je u Srbiji uvek bilo stabilno utočište vrednosti.

Saveti za ulaganje u zlato

Edukacija i informisanost: Ako ste dobro informisani, dobro ćete i razumeti tržište, pre nego što odlučite da uložite u zlato.

Raznovrsnost portfolija: Investicioni portfolio, trebalo bi da bude bude raznovrstan, uključujući različite vrste zlata i plemenitih metala​.

Vreme ulaganja: Postoji li idealno vreme? Idealno vreme za kupovinu zlata zavisi od uslova na tržištu. Uvek treba imati u vidu dugoročne trendove u vrednosti zlata​​.

Saveti za investitore – kako kamata utiče na odluke o investiranju?

Treba uzeti u obzir trenutne i buduće kamatne stope, pre nego što rešite da investirate u zlato. Stručnjaci savetuju investitore da prate monetarnu politiku centralne banke, koja utiče na kamatne stope. Takođe, važno je pratiti globalne ekonomske trendove, jer zlato je globalni finansijski barometar.

Budući trendovi i predviđanja za tržište zlata u Srbiji u 2024.godini

Budući trendovi i predviđanja za tržište zlata u Srbiji ukazuju na stabilno i dinamično tržište u narednim godinama, pogotovo u 2024. godini. Analize tržišta pokazuju različite aspekte. Svi oni utiču na cenu zlata i popularnost zlata, kao investicije.

Trendovi kretanja cena

• Istorijski gledano, cena zlata je generalno rasla, iako je umela da varira. Posle 2011. godine, cene su se kretale između $1.000 i $1.400 po unci. U 2023. godini, cene su bile u rasponu od $1.670 do $2.000 za uncu. Za 2024. godinu, prognozira se da će dostići čak $2.300 do $2.400 za uncu.

Globalni uticaji na cenu zlata

• Rast ekonomija u razvoju, kao što su Kina i Indija imaju rastuće ekonomije i dugu tradiciju ulaganja u zlato. To svakako utiče na globalnu potrađnju zlata i cenu zlata.
• Tehnološki napredak i ekološka pitanja takođe mogu imati uticaj na cenu zlata. To su alternativne investicije poput kriptovaluta i izazovi u rudarskoj industriji.

Monetarne politike i inflacija

• Što je slabiji dolar, potražnja za zlatom će biti veća.
• Inflacija i monetarne politike igraju značajnu ulogu, jer zlato obično raste u vrednosti u inflatornom okruženju.

Saveti za investitore

• Ključ za uspešno investiranje u zlato jesu edukacija i konsultacije sa stručnjacima.
• Zlato je likvidno, pa se brzo može pretvoriti u gotovinu.

Geopolitička situacija

• Geopolitička neizvesnost, ratovi i sukobi, tradicionalno povećavaju cenu zlata.
• Nakon sukoba između Rusije i Ukrajine, kao i nedavnih sukoba na Bliskom Istoku: interes za ulaganje u zlato u Srbiji je porastu.

Domaća potražnja

• Procenjuje se da je u Srbiji, u 2022. godini, kupljeno oko tri tone zlata.
• Većina kupaca zlata u Srbiji je stanovništvo (fizička lica), a manji deo su pravna lica (društva, preduzetnici i sl.).

Ukratko, tržište zlata u Srbiji je stabilno i raste pod uticajem globalnih ekonomskih trendova, tehnološkog razvoja, monetarnih politika, i geopolitičkih promena. Investitori koji planiraju da ulože u zlato, treba da budu spremni za promene koje mogu uticati na tržište.

Zlato kao sigurna investicija

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, zlato je sigurna investicija. U vremenima ekonomske neizvesnosti ili inflacije, investitori biraju zlato kao stabilniju investiciju u odnosu na druge tipove imovine. Ovaj trend je očigledan, i raste interesovanje za zlatom kao sredstvom za diversifikaciju portfolia.

Zlatne rezerve u Srbiji

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je značajno povećala svoje zlatne rezerve. U poslednjih pet godina, one su udvostručene. Ovo povećanje zlatnih rezervi je deo nacionalne strategije za borbu protiv inflacije i stabilizaciju ekonomije. Prema poslednjim izveštajima, Srbija poseduje najveće zlatne rezerve u regionu Balkana. U trećem kvartalu 2023. godine, zlatne rezerve iznose oko 39 tona.

Inflacija i cene zlata

Zlato se koristi kao zaštita od inflacije. Kada stope inflacije rastu, i cene zlata rastu. To se dešava jer zlato zadržava svoju vrednost, čak i tokom perioda visoke inflacije. Upravo to ga čini atraktivnom investicionom opcijom za očuvanje bogatstva

Ekonomska i politička neizvesnost

Cene zlata su osetljive na ekonomsku i političku neizvesnost. U vremenima nestabilnosti ili izraženog geopolitičkog rizika (kao što je trenutak u kome smo sada), potražnja za zlatom povećava njegovu cenu. Takođe, vladine politike i regulatorne promene mogu uticati na cene zlata, i to na dinamiku ponude i potražnje

Sentiment investitora

Sentiment investitora igra ključnu ulogu u određivanju cena zlata. Šta je sentiment? To je opšte raspoloženje među investitorima, u vezi sa određenim tržištem ili imovinom. Procenjujte raspoloženje investitora tako što ćete pregledati trgovinsku aktivnost i smer cena na određenom tržištu. Ako cene rastu, izvesno je u porastu i raspoloženje invesitora.