Kada grafikon ima zube, a strategija ima smisao
Zlato je probilo istorijskih $4,000 po unci – i to nije samo vest, već promena režima. Rast oko 34% YTD privukao je talas novih investitora, ali i povratak skeptika koji u svakom naglom skoku vide „balon“. Na grafikonu cena zlata zaista izgleda kao red oštrih zuba: vertikalni usponi, pa kratke, ponekad i oštre korekcije. Ozbiljan investitor, međutim, ne gleda samo amplitudu, već uzrok. Ti „zubi“ zapravo imaju unutrašnju logiku: susret geopolitičke potražnje, mekih realnih prinosa i algoritamski brzog kapitala u realnom vremenu.
Umesto panike na svaku oscilaciju, investitori koji razumeju strukturu prepoznaju ritam: kada fundamentalni stubovi guraju cenu naviše, a kratkoročni pritisci „dišu“ na dole, tržište se ne lomi – ono se resetuje. U tom režimu zlato ne izgleda kao igračka za špekulante, već kao kalibrisano sidro: ne isplaćuje kamatu, ali štiti od onoga od čega kamate beže – uporne inflacije i tanušnih/negativnih realnih prinosa. Drugim rečima, nazubljenost nije haos, već mapa puta.
Zašto je 2025. godina prekretnica (i zašto to nije slučajno)?
Ono što izdvaja 2025. godinu je spoj dugog daha i kratkog daha: strukturna potražnja koja podiže „floor“ i taktične korekcije koje testiraju živce. Ovo nije rast podignut forumskim memovima, več posledica promenjenog finansijskog poretka. Centralne banke nastavljaju agresivnu akumulaciju ( Q3 je doneo 220t neto kupovina, YTD 634t, uz tempo koji i dalje nadmašuje višegodišnji prosek), dok su investitori u Q3 dodali +222t u ETF-ove – kombinacija koja je pogurala tražnju na višegodišnje maksimume.
Na strani monetarne politike, Fed je u oktobru smanjio stopu za 25bps, a bazna inflacija ostaje oko „trojke“ – dovoljno tvrda da realni prinosi ostanu tanki i da zlato zadrži relativnu prednost naspram depozita. Cenovni signal je jasan, zlato je u oktobru probilo 4.100$/oz i postavljalo nove rekorde, pri čemu su očekivanja daljih rezova i geopolitički rizici održavali bid. Nekoliko velikih kuća (npr.BofA, HSBC) sada otvoreno modeluje scenario 5.000$ u 2026. godini.
Zato „zubi“ na grafikuonu nisu poziv na beg, već ritam disanja trenda: fundamentalni stubovi (CB kupovine, ETF prilivi, meki realni prinosi) guraju naviše, dok kratkoročni pritisci obavljaju reset nivoa. U takvom režimu, korekcije su češće tehničke respiracije nego promena trenda, naročito dok se zvanična tražnja i investicioni tokovi kreću istim smerom. Prognoze 5.000$ su sada i „house view“ kod više banaka, ali uz očekivanje povišene volatilnosti. Upravo zato disciplinovan rebalans i definisani targeti po klasama prave razlike između prinosa i nervoze.
Centralne banke i „dolarizacija unazad“
Kada centralne banke kupuju, one ne prate krivu – one je pomeraju. Kumulativne kupovine od 900-1.000t u 2025. Nisu dnevni trejd, već višegodišnja alokacija sa jasnim motivom: geopolitika traži rezervu koja nije tuđa obaveza. To je „dolarizacija unazad“ – dolar se ne napušta, ali se balansira preko zlata.
Praktična posledica: svaki pokušaj tržišta da previše spusti cenu nailazi na pod institucionalne potražnje. Tu nastaje nova elastičnost – brza spuštanja susreću se s dubokim džepovima kupaca koji ne igraju na milisekundu, već na deceniju. Za investitore to znači da nivoi koji su nekad bili plafoni (npr. 2.500, 3.000$/oz) postaju podovi na duži rok, uz nazubljene prelaze. Grafikon dobija oblik „stepeništa“: oštar zub naniže – zadržavanje – novi uspon. Ta dinamika nagrađuje strpljenje i skaliranje ulaza, a ne potragu za savršenim tajmingom.
Inflacija, realne kamate i relativna pobeda ne-prinosne imovine
Paradoks zlata je star koliko i samo zlato: ne plaća kamatu, ali može da nadmaši sve što kamatu plaća – kada realna kamata klizi u negativu. Sa baznom inflacijom oko 3% i stopama koje su tek simbolično spuštene, realni prinosi se kreću blizu nule ili ispod nje. Štednja gubi tempo, a obveznice nude hladnu utehu. U tom pejzažu, zlato ne mora da „pobedi“ – dovoljno je da ne gubi. Upravo zato investitori primenjuju koncept relativne atraktivnosti: u svetu gde je prinos korigovan za inflaciju slab, kapital teče ka imovini koja je istorijski dokazani štit. Zbog toga, kada dođe do kratkog jačanja dolara ili „risk-on“ epizoda, padovi na zlatu više liče na odmorišta nego na okrete u suprotnom smeru. To je logika ciklusa koji nije završen, već se resetuje kroz oštre ispravke.
Šta stoji iza „zuba“: 6% pada u 48 sati – bez mitova
Sredinom oktobra 2025. godine zlato je za nepuna dva dana palo oko 6%. Za neiskusne – crvena lampica; za one koji prate mikrostrukturu – narudžbina iz knjiga.
Okidači redom:
- Uzimanje profita na psihološkoj granici 4.000$/oz (institucionalno rasterećenje pozicija)
- Kaskada stop-loss naloga i margin poziva kod prevelikog leveridža – algoritmi ubrzavaju pokret
- Kratkoročno jačanje dolara na boljim makro podacima iz SAD (DXY oko 107) – FX kanal pojačava signal.
Isti obrazac viđamo često: „veliki“olakšavaju, kvantovi i leveridž dovršavaju, a FX faktor amplifikuje. Zub je oštar, ali zato stiže stabilizacija dok fundamentalna potražnja (CB kupovine, ETF prilivi) pokupi rasutu likvidnost. U tom ritmu, panika je trošak, a pripremljenost (pravila rebalansa, veličina pozicije, gotovina za dopunu) – prinos.
Strategije ulaza: kako čitati korekciju kao priliku
Najbolje odluke na nazubljenom tržištu retko se donose na euforiji. Umesto lova na maksimum ili minimum, primenite skaliranje: ulaz u tranšama na otklonu od 3% do 7% od lokalnog vrha, sa unapred zadatim nivoima. Dodajte dollar-cost averanging (mesečno) i dodatno smanjujete rizik tajminga.
Instrumenti – smislen miks, ne improvizacija.
Fizičko zlato (poluge/pločice): visoka likvidnost uz tržišni spread, dobra baza.
Kovani proizvodi (kvalitetni mintovi): pogodniji za duži horizont, manja operativna brzina, često veća premija.
ETF-ovi sa fizičkim pokrićem: operativna fleksibilnost, lako skaliranje pozicije.
Terminski i opcioni instrumenti: za taktiku/hedžing – dozirano, sa jasnim pravilima izlaza.
Leverage nije strategija. On je alat za kratke, disciplinovane intervale. Veličina pozicije i stop moraju biti definisani pre ulaza, ne posle crvene sveće.
Praktični okvir:
- Definišite zone kupovine ( npr. 3%, 5%, 7% od lokalnog vrha).
- Odredite broj tranši i veličinu svake, bez “dupliranja iz inata”.
- Uvedite mesečni DCA kao autopilot.
- Zadajte pravila rebalansa (1-2x godišnje) da pretvarate skokove u realizaciju, padove u dopunu.
- Dokumentujte stop, cilj i rok – i držite se plana.
U nazubljenom režimu, strpljenje i struktura nadmašuju “genijalni tajming”.
Psihologija trenda: zašto su „pauze gore“ dokaz, a „oštrice dole“ prilika
Kada cena probije novi maksimum i zatim stane umesto da se strmoglavi, to je često tihi signal: ponuda nije agresivna, a potražnja ne juri – tržište vari novu cenu. Suprotno tome, oštre sveće naniže deluju preteće, ali često su kratkog daha jer fundametalni kupci ćekaju ispod.
Ovaj psihološki obrt traži disciplinu, ne emocije. Pravila unapred, a ne u trenutku:
- Kupuj u padovima po planu (definisane zone i veličina tranše)
- Ne juri vrhove (“FOMO gore”), umesto toga validiraj pauzu iznad proboja
- Stop i veličina pozicije pre ulaska, ne posle sveće.
Investitor koji igra po ovim pravilima iz “nazubljenosti” izvlači ritam, a ne nervozu.
Rizici koje ne treba ignorisati – i kako ih pokriti
Uvek postoji kontra-scenario: jači dolar, brži pad inflacije ili agresivnije zaoštravanje monetarne politike. Moguće je i geopolitičko “smirivanje” koje umanjuje potražnju za utočištem. Odgovor je struktura, ne nervoza: hedžing opocijama (protective puts), umeren udeo u polugama i ravnoteža portfolija uz kvalitetne obveznice kratke duracije.
Dugoročni pristup: oslčonac na fizičko zlato, niska rotacija, jasno pravilo rebalansa (1-2x godišnje).
Taktički pristup: precizni stop-loss nalozi, kraći horizonti, dozirani leverage kao alat – ne strategija.
Dno crte: 4.000$ kao novo normalno
Zlato na 4.000$/oz nije istorijski plafon, već nova referenca. Tržište je nazubljeno jer je ravnoteža ekonomije promenljiva: centralne banke akumuliraju, realne kamate ne nude utehu, a algoritmi crtaju zareze između većih pravaca. Onaj ko razume ritam “zuba” ne reaguje na buku – akumulira dok drugi paniče.
Na kraju, cilj nije pogoditi vrh ili dno, već ispratiti trend sa disciplinom i skromnim egom. Zubi su samo tragovi disanja tržišta.
Najčešća pitanja
1) Da li je kasno ulaziti u zlato iznad 4.000$?
Nije kasno ako je horizont višegodišnji i ulaz skaliran tokom korekcija. Zlato iznad 4.000$ je nova referenca, ne garantovani plafon.
2) Koliki udeo portfolija je razuman?
Za konzervativne 5–10%, za ofanzivnije 10–20%, u zavisnosti od ciljeva i tolerancije rizika.
3) Da li koristiti zlatne poluge?
Umereno i kratkoročno. Veća poluga povećava verovatnoću prinudnog izlaska baš tokom „zuba“.
4) Fizičko zlato ili ETF?
Za jezgro – fizičko (dugi horizont). Za taktičko pozicioniranje i likvidnost – ETF/fjučersi/opcije.
5) Šta najviše preti trendu?
Najviše prete trajna pozitivna realna kamata i snažan stabilan dolar. U tom scenariju, očekujte duže pauze ili dublje korekcije.
