U finansijama se izraz “bez presedana” odavno koristi. Ipak, kada se u tržišnim beleškama Bank of America (BofA) pojavi projekcija koja zlato vidi na oko 6.000$ po unci do proleća 2026, to nije naslov za klik – to je signal da se promenio okvir u kome investitori mere rizik.
Ova prognoza je u skladu sa nizom signala koje tržište već neko vreme šalje. Ona dolazi u trenutku tektonske geopolitičke promene – nedavne formalizacije američke kontrole nad Grenlandom i zaključaka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji su potvrdili da je era “globalnog poverenja” zvanično okončana.
Za investitore u Srbiji, pitanje više nije DA LI imati zlato u portfoliju, već KOLIKO je dovoljno da se preživi finansijska oluja koja se formira na horizontu.
Anatomija “super-ciklusa”: teza Michaela Hartnetta
Glavni investicioni strateg Bank of America, Michael Hartnett, u svom najnovijem izveštaju iznosi tezu koja je brzo uzburkala tržište – ne zato što zvuči dramatično, već zato što je zasniva na hladnoj, istorijskoj statistici.
Hartnett opisuje trenutni tržišni ambijent kao početak novog sekularnog “bull marketa” za plemenite metale. Kao okvir koristi poređenje sa prethodna četiri velika ciklusa rasta zlata (uključujući 1970-te i rane 2000-te) i izdvaja podatak koji smatra “sidrom” za očekivanja: prosečan rast cene zlata tokom potvrđenih bull tržišta iznosi približno 300% u periodu od oko 43 meseca.
Ukoliko se takav obrazac, makar približno, preslika na ciklus koji se formirao početkom ove decenije, zaključak je jasan: 6.000$/oz u Hartnettovom okviru ne izgleda kao optimistična fantazija, već kao scenario koji ulazi u statistički “domet”.
Ključna poruka te teze nije da je put do tog nivoa pravolinijski. Naprotiv, čak i u sekularnim trendovima zlato pravi oštre korekcije. Poenta je u tome da se zlato ponovo posmatra kao jedna od retkih imovina koje može da funkcioniše kao zaštita od obezvređivanja valuta (debasement) u okruženju u kojem monetatarna politika teško drži inflaciona očekivanja pod kontrolom – a geopolitički rizik trajno podiže cenu sigurnosti.
Fundamentalna podrška: ponuda, potražnja i “alfa” prinos
Dok Hartnett polazi od istorijskih ciklusa i strukture tržišta, Michael Widmer (BofA) tezu spušta na teren – u rudnike, bilanse i tokove kapitala. U njegovom okviru, priča o višim cenama dobija fundamentalnu podlogu kroz dve ključne poluge: ograničenu ponudu i potencijalni talas rebalansa potražnje.
- Pritisak na ponudu: proizvodnja vs. troškovi
Widmer naglašava rizik da globalna proizvodnje zlata ulazi u fazu satagnacije ili blagog pada, dok troškovi eksploatacije rastu. U praksi to znači:
– rudnici ulaze u zreliju fazu (niži prinosi i veći operativni zahtevi),
– novi, veliki depoziti se teže i sporije otkrivaju,
– a troškovi (AISC – All-in Sustaining Coast) imaju uzlazni trend.
Kada se ponuda “zateže”, tržište postaje osetljivije na svaku dodatnu potražnju – posebno ako potražnja dolazi od centralnih banaka i velikih institucija koje kupuju dugoročno.
- Zlato kao izvor “alfe”: od hedge-a ka aktivnoj ulozi Drugi stub je promena u ulozi zlata. U okruženju koje liči na stagflaciju – sporiji rast uz tvrdokornu inflaciju i povišene geopolitičke premije – zlato sve češće prelazi iz pasivne zaštite (hedge) u imovinu koja može da donese nadprosečan prinos u odnosu na delove tržišta koji pate pod pritiskom realnih kamata, valuta ili rizika.
Rebalans koji menja igru: mali pomak, veliki efekat. Widmerov najjači argument je zapravo mehanički: institucionalni investitori danas drže vrlo mali udeo portfolija u zlatu. Ako bi se alokacija vratila ka istorijskom proseku (recimo sa 0,5% ka 3%), to ne bi bio detalj, to bi bio ogroman tok kapitala u tržište koje je fizički ograničeno i ne može brzo da poveća ponudu.
U takvom scenariju, čak i relativno mali procentualni pomak u alokaciji može da proizvede nesrazmerno veliki cenovni efekat. Drugim rečima: kad se potražnja presloži, a ponuda ne može da odgovori, cena preuzima ulogu ventila.
Geopolitički okidač: aneksija Grenland “resursni nacionalizam”
Prognoze Bank of America dobijaju dodatnu težinu kada se stave u kontekst novog geopolitičkog šoka: poteza Sjedinjenih Američkih Država ka formalizaciji kontrole/aneksiji Grenlanda. Iako se u Vašingtonu to predstavlja kao “strateško osiguranje Arktika”, tržišta u tome vide širi signal: ulazak u eru u kojoj resursi postaju pitanje suvereniteta, a ne slobodne trgovine.
Zašto Grenland može da utiče na cenu zlata u Srbiji?
1. Signal nesigurnosti (suvereni rizik i poverenje u fiat)
Kada velesile menjaju granice – makar i kroz “kupovinu”, pritisak ili formalno preuzimanje – poverenje u fiat valute i postojeći poredak slabi. Dolar može ojačati taktički (likvidnost), ali strateški raste potreba za imovinom koja nije političko obećanje. Zlato je upravo to: globalno priznato, van granica i van domašaja dnevne politike.
2. Trka za retkim zemljama (rare earths) – resursni nacionalizam
Grenland je važan zbog retkih zemalja i šire kontrole nad kritičnim sirovinama. To ubrzava resursni nacionalizam: države žele direktnu kontrolu nad lancima snabdevanja. U takvom svetu, hard assets dobijaju na vrednosti u odnosu na “papirne” konstrukte i derivate – jer fizička oskudica postaje strateška prednost.
3. Fiskalna ekspansija (trošak integracije – deficit – monetarni pritisak)
Svaki veliki geopolitički projekat nosi cenu: logistiku, bezbednost, infrastrukturu, političku integraciju. Ako se to finansira deficitom, raste potreba za fiskalnom ekspanzijom i, posredno, monetarnim pritiskom. Tržišna intuicija je stara: širenje bilansa i “štampanje novca” dugoročno podiže cenu zaštitnih aktiva – a zlato je najklasičnijij primer.
Poruke iz Davosa 2026: “polikriza” je nova normalnost
Analiza je potpunija kada se stavi u kontekst upravo završenog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Ton je ove godine bio tiši, ali signal jesniji: dominantna reč na panelima bila je “permanentna polikriza” – ideja da se više kriza preklapa i traje duže nego što tržišta vole da priznaju.
U tom okviru, poruka “između redova” glasi: inflacija nije samo prolazna epizoda, već sve više strukturni problem, potpomognut deglobalizacijom i trajnim prekidima u lancima snabdevanja. Zato nije slučajno što se u isto vreme nastavlja trend da centralne banke (pominju se Kina, Indija, Turska, pa i Poljska) pojačavaju kupovinu zlata – kao rezervu koja ne zavisi od tuđe politike.
Šta to znači za investitora u Srbiji?
Ako guverneri centralnih banaka deo deviznih rezervi (evro/dolar) menjaju za zlatne poluge, logično je postaviti pitanje: zašto štednja ostaje isključivo u papirnom novcu koji je izložen eroziji kupovne moći?
Davos 2026. je praktično potvrdio ono što tržište već “ceni”: zlato se vraća u fokus monetarnog sistema – ne formalno kao standard, već kao de facto neutralna rezerva u svetu trajno povišenog rizika.
Tržišni konsenzus: od opreznog rasta do “super-ciklusa”
Kada ukrstimo prognoze vodećih institucija sa signalima sa tržišta, slika je jasnija nego ranije – raspon očekivanja je širok, ali se “težište” pomera naviše. Nisu svi u istom kampu: deo tržišta vidi nastavak rasta, dok deo očekuje konsolidaciju ili povlačenje u drugoj polovini 2026. godine.
Bank of America: teza “super-ciklusa”
Bank of America je među najagresivnijima sa narativom “super-ciklusa” i postavlja ciljanu cenu od 6.000$ po unci do proleća 2026. godine. Njihova teza se ne oslanja na dnevne fluktuacije, već na duboku analizu istorijskih ciklusa. Oni argumentuju da nas čeka repriza prethodnih “bull run” perioda sa rastom od 300%, ubrzana globalnim monetarnim debasement-om (obezvređivanjem valuta).
Citi Group i JP Morgan: visoko uverenje, ali kroz cikluse
Nešto konzervativniji, ali i dalje izuzetno optimističan stav, zauzima Citi Group. Oni vide cenu zlata na nivou od 4.500$ do kraja 2026. godine, prvenstveno vođenu očekivanim slabljenjem američkog dolara i dubokom recesijom koja preti Evropskoj uniji. JP Morgan, u Reuters prenosu projektuje da bi zlato moglo u proseku da bude oko 5.055%/oz do četvrtog kvartala 2026, uz naglasak na kombinaciji centralnobankarske i investicione tražnje i okruženje u kome zlato funkcioniše kao geopolitički hedge.
Goldman Sachs i širi “mainstream” okvir
Goldman Sachs je početkom januara 2026. podigao prognozu za kraj 2026. na 5.400$/oz, pozivajući se na snažnu tražnju privatnog sektora i nastavak diversifikacije rezervi u zemljama u razvoju. U istom Reuters izveštaju se navodi i da je Commerzbank ažurirala cilj na 4.900$ za kraj godine. U širem preseku (Reuters ankete), prosečne prognoze za 2026. su takođe podignute – što pokazuje da se “pod” očekivanja pomera naviše, iako se banke i dalje razilaze oko putanje.
Citi: kontrateza (konsolidacija / povlačenje)
Važno je zadržati balans: Citi je u više Reuters beleški iz 2025. imao znatno oprezniji ton, uključujući scenarije u kojima zlato može da se vrati ka 2.500$ do 2.700$/oz u drugoj polovini 2026. (uz pretpostavku slabljenja investicione tražnje i smirivanja rizika).
Perspektiva za Srbiju: šta to tačno menja?
Za domaćeg investitora, “prognoza u dolarima” je samo pola priče. Realan ishod u Srbiji zavisi od:
– EUR/USD i kursnih efekata (jer se spot formira u USD, a kupovina se često planira u EUR/RSD),
– premije i spread-a na lokalnom tržištu (koliko gubiš na ulazu/izlazu),
– i likvidnost otkupa (spot-X% politika i uslovi).
Zlato je korisnije razmišljati u scenarijima (bazni/bull/bear) i ući disciplinovano (tranše), nego juriti jednu “ciljanu cifru”.
Šta znači 6.000$/oz za domaće tržište?
Ako se scenario Bank of America ostvari, cena zlata u dolarima bila bi višestruko viša u odnosu na nivoe iz 2023/24. Za investitore u Srbiji, računica može biti još “oštrija” jer rezultat ne zavisi samo od XAU/USD, već i od valutnog efekta (EUR/USD i EUR/RSD), kao i od premije i spread-a na lokalnom tržištu.
Da stavimo to u praktičan okvir:
- 6000$ po unci = 193$ po gramu (orjentaciono).
- To bi, uz današnje valutne odnose značilo da bi veliki dukat Franc Jozef mogao vredeti značajno više nego danas (uz napomenu da dukati često imaju dodatnu tržišnu premiju).
- Poluga od 1kg bi u takvom scenariju bila imovina vredna oko 193.000$, odnosno preko 160.000EUR kao hipotetička projekcija, u zavisnosti od kursa i lokalne premije.
Zato je poruka praktična: u ovakvom scenariju nije presudno “pogoditi vrh”, već imati plan ulaska(tranše), birati likvidne formate i unapred znati buyback uslove (spot-X%) – jer u stres fazama tržišta najveća greška nije cena na grafikonu, nego loš ”ulaz/izlaz” kroz premiju i likvidnost.
Widmer upozorava: “Prozor za ulazak se zatvara.” Kako cena raste, fizička dostupnost poluga i dukata drastično opada. U trenutku kada cena probije 3.000%, nestašice u kovnicama postaju realnost.
Zaključak: Vreme za akciju je zapravo već prošlo
Aneksija Grenlanda i izveštaji Bank of America nisu apokaliptična predviđanja, već putokazi kako se menja logika rizika. Živimo u svetu u kome se granice i uticaj sve češće prelamaju kroz silu i pritisak, dok se teret dugova olakšava kroz inflaciju i monetarne ekspanzije.
U takvom okruženju, strategija čekanja “da cena malo padne” često se pokaže kao zamka. U snažnim bull fazama korekcije umeju da budu kratke, a propušteni talasi skupi za nadoknadu. Ako se narativ oko 6.000$/oz materijalizuje, današnji nivoi, ma koliko delovali visoko, mogu sutra izgledati kao rani ulaz, ne kao vrh.
Za investitora kome je cilj stabilnost, poruka je jednostavna: ne juriti savršen tajming, već graditi poziciju disciplinovano (u tranšama, na korekcijama, uz fokus na likvidnost i uslove otkupa). A suština poruke koju tržište čuje od Hartnetta i Widmera može stati u jednu rečenicu:
Kupujte ono što centralne banke akumuliraju – ne ono što one mogu da štampaju.
FAQ: Najčešća pitanja o ceni zlata i prognozama za 2026. godinu
Da li je realno da zlato dostigne 6.000$ do 2026. godine?
Prema analizi Bank of America, jeste. Michael Hartnett bazira ovu prognozu na istorijskim podacima prethodna četiri “bull marketa” gde je zlato raslo prosečno 300%. Kombinacija inflacije, geopolitičkih tenzija (Grenland) i pada proizvodnje čini ovaj scenario vrlo verovatnim.
Kako aneksija Grenlanda utiče na cenu zlata?
Aneksija stvara globalnu nesigurnost i strah, što investitore tera ka “sigurnim lukama” (safe haven assets). Takođe, troškovi integracije teritorije zahtevaju štampanje novca u SAD, što slabi dolar i direktno diže cenu zlata.
Šta znači “Debasement” valute i kako se zlato bori protiv toga?
Debasement je namerno smanjenje vrednosti novca kroz prekomerno štampanje (inflaciju). Zlato ima ograničenu količinu i ne može se “odštampati”, zbog čega njegova cena raste kada vrednost papirnog novca pada, čuvajući kupovnu moć vlasnika.
Da li da kupim zlatne poluge ili dukate u ovom trenutku?
Stručnjaci savetuju diversifikaciju. Investicione poluge (zbog niže premije po gramu) su bolje za veće investicije i čuvanje kapitala, dok su dukati (poput Franca Jozefa) likvidniji za manje transakcije. Ključno je ući na tržište pre nego što institucionalni kapital podigne cenu.
Koliki procenat imovine treba držati u zlatu u 2026?
Dok je tradicionalni savet bio 5-10%, u svetlu novih geopolitičkih rizika (Grenland, Davos upozorenja), stratezi sve češće savetuju alokaciju od 15% do 20% ukupnog portfolija u fizičko investiciono zlato.
