Zemlje jugoistočne Evrope sve više se okreću zlatu i prepoznaju ga kao najboljeg čuvara državne ekonomije. U kontekstu sve veće globalne ekonomske neizvesnosti, sve više država pribegava akumuliranju zlatnih rezervi, očigledno nastojeći da obezbede stabilnost i zaštitu od inflacionih pritisaka. To je mudar i logičan potez, ako se zna da je zlato od davnina predstavljalo faktor stabilnosti. Sa stanovišta monetarne politike, povećanje zlatnih rezervi ima dalekosežne posledice. Ključni razlozi zbog kojih se mnoge zemlje odlučuju za ovaj strateški potez su, pre svega stabilizacija valute, smanjenje rizika od inflacije i diversifikacija portfolija.
Pregled zemalja sa rastućim zlatnim rezervama
Ako pogledamo region jugoistočne Evrope, jedna zemlja se posebno ističe po rastućim rezervama zlata. Srbija je, kupovinom na domaćem i stranom tržištu, uvećala svoje zlatne rezerve dva i po puta, u odnosu na 2012. godinu. To nije iznenađujuće, zlato je ključni element stabilnosti jedne zemlje. Prema podacima Narodne banke Srbije, bruto devizne rezerve premašile su rekordnih 22,5 milijardi evra. Zlato, kao deo strukture tih rezervi, u vreme nestabilnosti i inflacije, posebno dobija na značaju. Krajem 2023. godine, zlatne rezerve Srbije težile su 39,5 tona. Zbog čitavog ambijenta globalne neizvesnosti, u Srbiju je vraćeno 13 tona zlata, tako da, od 2021. godine, kada je vraćena i poslednja tona, naše zlato se čuva isključivo u našim trezorima. Na taj način, dodatno je povećana sigurnost i dostupnost monetarnog zlata.
Bosna i Hercegovina, formalno-pravno nema zlato, već je to zlato u vlasništvu Centralne banke BiH i iznosi oko 2,7 tona. Centralna banka BiH ga kupuje ili prodaje zavisno od lične procene. Zlato koje je imala, BiH je prodala. To je, uostalom uradila i Hrvatska, koja takođe nema zlatne rezerve, jer ih je rasprodala još 2001. godine. Ministarstvo finansija Crne Gore navodi da su njihove rezerve zlata 1,2 tone, koliko su dobili posle raspada Jugoslavije i da svoje zalihe nisu uvećavali. Albanija poseduje nešto više od tri tone zlata. Severna Makedonija u zlatnim rezervama ima 6,8 tona zlata i nalazi se na drugom mestu, posle Srbije. Grčka možda jeste najzaduženija država u Evropi, ali na njenoj teritoriji leže najveće zalihe zlata na kontinentu. Grčka ima 115 tona u rezervama zlata. Rezerve Centralne banke Rumunije iznose 103,6 tona zlata, dok se u Moskvi nalazi 91,48 tona rumunskog zlata. Naime, Narodna banka Rumunije 1916. i 1917. godine deponuje 91 tonu čistog zlata i dragulja u Moskvu. Lenjin prekida diplomatske odnose sa Rumunijom 1918. godine i konfiskuje rumunsko zlato, koje do dana današnjeg Rusija nije vratila. Rezerve Narodne banke Bugarske iznose 41 tonu zlata.
Koji su motivi za povećanje zlatnih rezervi?
U jugoistočnoj Evropi, zlatne rezerve se gomilaju. Povećanje zlatnih rezervi nije samo težnja ka stabilnosti u nestabilnim ekonomskim uslovima, već je jasno opredeljenje za jačanje monetarne suverenosti. Zlato, kao nepromenljiv sinonim za trajnu vrednost, nudi sigurno utočište za nacionalne rezerve u vremenima povećane volatilnosti valuta i tržišnih turbulencija. Uopšteno gledano, trend povećanja zlatnih rezervi ukazuje na oprezan pristup centralnih banaka prema očuvanju vrednosti nacionalne valute.
Diversifikacija portfolija, takođe može biti motiv za povećanje zlatnih rezervi. Diversifikacija finansijskih portfolija smanjuje rizik i pomaže u zaštiti od potencijalnih gubitaka, koji nastaju usled promena na tržištu. Povećanje zlatnih rezervi pomaže zemljama da zaštite vrednosti svoje valute i smanje pritisak inflacije. Na kraju krajeva, zemlje koje imaju veće zlatne rezerve uživaju i veće poverenje investitora. To poverenje doprinosi stabilnosti finansijskog sistema zemlje i sasvim sigurno privlači investicije.
Inflacija i zaštita nacionalne valute – zlato kao strateška rezerva
Podizanje zlatnih rezervi zemalja jugoistočne Evrope je deo strategije za odbranu od inflacije. Kroz ovu praksu, štiti se nacionalna valuta od depresijacije. Šta je depresijacija? Depresijacija valute je opadanje vrednosti domaće valute u odnosu na ostale valute (npr. dinara u odnosu na evro).
Akumulacija zlata zemalja jugoistočne Evrope ima za cilj garantovanje finansijske stabilnosti zemlje. Ovo im omogućava da preduhitre i ublaže potencijalni udar inflacije, uz očuvanje kupovne moći nacionalne valute. U slučaju devalvacije papirnatog novca, zemlje mogu da se oslone na stabilnost zlata, čime se štite ekonomski suverenitet i potpomaže očuvanje vrednosti nacionalne valute u uslovima globalnih finansijskih nesigurnosti. Zlato svojim kredibilitetom pruža ubeđenje investitorima I građanima da vlasti preduzimaju mere zaštite od nestabilnih trendova inflacija.
Direktan uticaj zlata na inflaciju
Zlato je tradicionalni zaštitnik kupovne moći, budući da retko gubi na vrednosti u uslovima inflacije. Povećane zlatne rezerve centralnih banaka mogu posredno da deluju na inflaciju tako što obezbeđuju veću finansijsku stabilnost i poverenje u nacionalnu valutu, što može dovesti do smanjenja volatilnosti deviznog kursa i umanjiti potrebu za agresivnim monetarnim intervencijama koje podstiču inflaciju. Stoga, investiranje u zlato može da bude efikasna odbrana zemalja u regionu jugoistočne Evrope od gubitka vrednosti novca, posebno u vremenima ekonomske neizvesnosti i visoke inflacije. Kočnica za inflaciju je, jednim delom i poverenje u stabilnost valute i monetarne politike jedne zemlje, jer investitori grade svoje poverenje na stabilnoj vrednosti valute. Na inflaciju će posredno uticati i promene u globalnoj ponudi i potražnji zlata. Ako je potražnja za zlatom, u industriji nakita ili proizvodnje elektronike povećana, dolazi do rasta cena zlata, dok povećena proizvodnja zlata utiče na opadanje cena zlata. Svakako, direktan uticaj zlata na inflaciju je kompleksan i zavisi od više različitih faktora u ekonomiji i na tržištu.
Budući trendovi i očekivanja
U kontekstu geoekonomske dinamike i neizvesnosti koja karakteriše savremeno doba, očekuje se da će zemlje jugoistočne Evrope nastaviti sa tendencijom povećanja zlatnih rezervi. Pored navoda o ekonomskoj odbrani od inflacije, ovaj pristup može biti i manifestacija težnje ka većem stupnju monetarne nezavisnosti.
Diversifikacija međunarodnih rezervi zlatom nije samo odgovor na trenutne ekonomske izazove već projekcija dugoročne vizije stabilnosti u ovim zemljama. Investitori u zlato i građani sa štednjom treba da budu svesni ovih trendova, jer će povećanje zlatnih rezervi zemalja u kojima se ove aktivnosti odvijaju, po svemu sudeći, uticati na regionalnu inflaciju i ekonomsku stabilnost. Praćenje ekonomskih, političkih i tržišnih dešavanja pomaže u stvaranju boljeg razumevanja potencijalnih trendova.
Potencijalne promene u monetarnoj politici zemalja
Povećanje zlatnih rezervi može uticati na formiranje nove monetarne politike zemalja jugoistočne Evrope.
- Prilagođavanje obima novčane mase – zlatne rezerve mogu poslužiti kao osnova za kontrolu inflacije putem regulisanja novčane mase u opticaju.
- Stabilizacija nacionalne valute – akumulacija zlata može pojačati poverenje u nacionalnu valutu i smanjiti njenu volatilnost na međunarodnom tržištu.
- Diversifikacija portfolija – centralne banke će možda težiti daljoj diversifikaciji svojih međunarodnih rezervi, ne oslanjajući se isključivo na zlato.
- Kreiranje zlatnih swap aranžmana – zemlje mogu uspostaviti međunarodne sporazume o razmeni zlata koji omogućavaju stabilnost i likvidnost u kriznim vremenima.
- Revalorizacija zlatnih rezervi – u slučaju značajnih promena na tržištu zlata, rezerve se mogu revalorizovati kako bi se odražavale aktuelne vrednosti.
Ove promene mogu rezultirati povećanjem ekonomske nezavisnosti i manje oslanjanje na inostrane valute. Uvođenje ovih promena zahteva oprezan pristup kako bi se izbegao negativan uticaj na stabilnost domaće ekonomije.
Da li je investiranje u zlato siguran način zaštite od inflacije?
Investiranje u zlato se smatra jednim od najsigurnijih načina zaštite od inflacije. Kroz istoriju, zlato je pokazalo tendenciju da održava vrednost tokom vremena, što ga čini atraktivnim za investitore koji žele zaštitu od negativnih uticaja inflacije.
Da se podsetimo još jednom, šta je inflacija? Inflacija je proces povećanja opšteg nivoa cena u ekonomiji tokom vremena. Kada inflacija raste, novac gubi kupovnu moć i vrednost. Zlato ima određene karakteristike koje mu omogućavaju da se suprotstavi ovom gubitku vrednosti.
Zlato je retko i njegova ograničena ponuda čini ga otpornim na promene u vrednosti novca. Zlato je skladište vrednosti koje može da zadrži svoju kupovnu moć tokom vremena. Iako postoje određeni rizici kad je u pitanju investiranje u zlato, prednosti su daleko veće.
Međutim, važno je napomenuti da investiranje u zlato takođe nosi određene rizike. Cena zlata može varirati i podleže tržišnim uslovima, monetarnim politikama i geopoilitičkim faktorima. Takođe, troškovi skladištenja i održavanja zlata takođe mogu biti visoki. U zaključku, dok investiranje u zlato pruža određenu zaštitu od inflacije, važno je uraditi pažljivu analizu i diversifikaciju portfolija, kako bi se smanjili rizici i iskoristile druge mogućnosti zaštite od inflacije. Takođe, treba imati u vidu da je investiranje u zlato dugoročna strategija i zahteva strpljenje i praćenje tržišnih kretanja. Ukratko, investiranje u zlato je siguran način zaštite od inflacije i sigurno najbolja odluka, jer, “lanci od zlata jači su od gvožđa”, kaže stara engleska poslovica.
Kako vam možemo pomoći?
Ako imate dodatnih pitanja o investiranju u investiciono zlato i investiciono srebro, ili želite više informacija o trenutnim cenama, slobodno nas kontaktirajte. Naš tim stručnjaka stoji vam na raspolaganju. U svakom koraku vašeg investicionog putovanja, mi smo tu da pomognemo. Investiranje u srebro ili zlato može biti važan deo vaše finansijske strategije. Saznajte više i donesite informisane odluke kako biste ostvarili svoje finansijske ciljeve.
Sigurno vas najviše interesuje, gde se može kupiti investiciono zlato i investiciono srebro?
Kompanija Zlatni Standard bavi se trgovinom plemenitih metala, između ostalog i kupoprodajom investicionog zlata i investicionog srebra.
Svoje zlatne poluge, zlatne pločice, zlatne dukate kao i srebrne poluge možete kupiti putem online shop-a ili u prostorijama ove kompanije u Beogradu. Na raspolaganju su vam zlatne poluge, te srebrne poluge, kao i zlatne pločice različitih gramaža. Takođe, u ponudi su razni dukati, zlatni dukati, kao i čuveni zlatni dukat Franc Jozef, mali i veliki. Profesionalno – za vas!
