Bezbednost nemačkih zlatnih rezervi koje se drže u inostranstvu, a posebno u Njujorku, do nedavno uglavnom tema razgovora krajnje desničarske partije i entuzijasta za zlato, postaje predmet javne debate sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću. Ova situacija ponovo otvara pitanja o investicionom zlatu, među kojima i to da li je sada pravi trenutak da se kupi zlato, s obzirom na neizvesnu globalnu političku i ekonomsku scenu.
Zlatne rezerve Bundesbanke
Bundesbanka, nemačka centralna banka, poseduje drugi najveći fond zlata na svetu, sa 3.352 tone. Jedna trećina je uskladištena u Federalnim rezervama Njujorka iz razloga koji datiraju iz Hladnog rata i monetarnog sistema stvorenog nakon Drugog svetskog rata. Pitanje sigurnosti zlatnih rezervi je ključno za razumevanje aktuelne cena zlata i tržišta investicionog zlata.
Ova imovina je povremeno privlačila pažnju u prošlosti, a desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je zagovarala povratak zlata u zemlju.
Politička pitanja i debate
Trampove konfrontacije
Konfrontacije američkog predsednika Donalda Trampa sa dugogodišnjim saveznicima po pitanjima trgovine i bezbednosti, kao i njegovi napadi na Fed, oživeli su ovo pitanje poslednjih nedelja, a sve više mejnstrim glasova se pridružilo debati. Ovo dodatno naglašava važnost posedovanja investicionog zlata kao zaštite od geopolitičkih rizika.
Izjave iz Evropskog parlamenta
Markus Ferber, uticajan član Evropskog parlamenta iz vladajućih nemačkih Hrišćanskih demokrata, rekao je da Sjedinjene Države „više nisu pouzdan partner kakav su bile“.
„Tramp je nestabilan i ne može se isključiti da će jednog dana smisliti kreativne ideje kako da tretira strane zlatne rezerve“, rekao je za Reuters. „Politika Bundesbanke za zlatne rezerve mora odražavati nove geopolitičke realnosti.“ Ovo je važna poruka za one koji razmatraju investiciono zlato i utiče na globalnu cena zlata.
Zahtevi za povratak zlata
Pisma Federacije poreskih obveznika
Nemačka federacija poreskih obveznika poslala je pisma ove nedelje Bundesbanci i Ministarstvu finansija, pozivajući ih da zlato uskladišteno u Sjedinjenim Državama vrate u Nemačku.
„Tramp želi da kontroliše Fed, što bi takođe značilo kontrolu nemačkih zlatnih rezervi u SAD“, rekao je Majkl Jeger, potpredsednik Federacije poreskih obveznika, za Rojters. „To je naš novac, trebalo bi ga vratiti.“ Ovakve izjave mogu uticati na percepciju sigurnosti ulaganja u zlato i podstaći ljude da kupuju zlato.
Stav javnih emitera
Javni emiteri ZDF i ARD takođe su nedavno objavili izveštaje koji postavljaju pitanje koliko je sigurno nemačko zlato u Njujorku.
Odgovori Bundesbanke i Ministarstva finansija
Bundesbanka je izjavila da Federalne rezerve Njujorka ostaju „važna lokacija za skladištenje“ njenog zlata.
„Nemamo sumnje da u Federalnim rezervama Njujorka imamo poverljivog, pouzdanog partnera za skladištenje naših zlatnih rezervi“, saopštila je centralna banka u odgovoru na upit Rojtersa.
Nemačko Ministarstvo finansija je uputilo Rojters upite o ovim pitanjima na centralnu banku, ističući nezavisnost Bundesbanke.
Svaki nagoveštaj da bi Nemačka mogla razmatrati premeštanje zlata iz Njujorka bio bi politički osetljiv, jer bi se mogao protumačiti kao nedostatak poverenja u Federalne rezerve i njihovu nezavisnost.
Geopolitički kontekst i budućnost
Evropska centralna banka nedavno je istakla svoje poverenje u Fed kao pouzdanog partnera. Međutim, Trampove česte kritike predsednika Feda Džeroma Pauela, čiji mandat ističe za godinu dana, podstakle su zabrinutost u vezi sa budućom nezavisnošću Feda i njegovim dugogodišnjim obavezama prema svojim partnerima. Za one koji žele da kupe zlato, ovakva neizvesnost često podstiče potražnju i može uticati na cenu zlata.
Peter Beringer, arhitekta originalne, deceniju stare kampanje za zlato i sada poslanik AfD-a, rekao je da je dobro što je tema vraćanja zlatnih rezervi u Nemačku postala tema o kojoj raspravljaju glavni mediji i drugi poslanici.
„Kada sam počeo da pitam o zlatu, lepili su na mene etikete teoretičara zavere“, rekao je. „Danas, posle Trampa, moju zabrinutost dele mnogi.“
Nemačka je akumulirala većinu svog zlata tokom izvoznog buma 1950-ih i 1960-ih. Ključna prednost skladištenja dela zlata u Njujorku tokom Hladnog rata bila je da se ono drži na bezbednoj udaljenosti od Rusije u slučaju invazije.
Zlato je takođe učvrstilo vojni savez sa Sjedinjenim Državama, koje i dalje imaju desetine vojnih baza širom Nemačke, uključujući najveću u Evropi.
Prethodni povratak zlata
Sa nestankom Sovjetskog Saveza, Bundesbanka je vratila 300 tona zlata iz Njujorka između 2014. i 2017. godine, navodeći da želi da „izgradi poverenje kod kuće“. Vezano za osvrt na ranije etape, pogledajte više u istoriji zlatnog standarda.
Uticaj ruske invazije
Ali ruska invazija na Ukrajinu i implicitna pretnja koju ona predstavlja za ostatak Evrope, verovatno će ponovo zakomplikovati geopolitičke kalkulacije Nemačke. Za mnoge, to je signal da je investiciono zlato, kao sigurno utočište, važnije nego ikad, a to se odražava i na cenu zlata.
Diverzifikacija rezervi
Za Ferbera, ovi događaji naglašavaju potrebu da se zlato skladišti na nekoliko i, potencijalno, novih lokacija. Danas se nemačke zlatne rezerve drže u sedištu Bundesbanke u Frankfurtu, u Njujorku i u Banci Engleske u Londonu.
„Za zlatne rezerve, diverzifikacija je ključna. Držanje svih jaja u malom broju korpi nikada nije preporučljivo“, rekao je Ferber, ne navodeći gde bi zlato trebalo da se prenese. Ovo je dobar savet i za pojedince koji žele da kupe zlato.
Fric Gencler, portparol Hrišćanskih demokrata u nemačkom parlamentu, rekao je da nema razloga da ne veruje Fedu, ali da bi Bundesbanka trebalo da nastavi „redovan pregled zaliha“ zlata.
Bundesbanka je saopštila da je radila redovne testove uzoraka i da je izvršila uvid 13% zaliha u Njujorku tokom godina. Sve ove informacije su ključne za razumevanje tržišta investicionog zlata i za sve koji žele da kupe zlato, te prate kretanja cena zlata.
