Novi talas povratka zlata
Poslednja decenija, naročito nakon 2020. godine, svedoci o jednom tihom, ali izuzetno značajnom trendu u globalnim finansijama – sve veći broj država odlučuje da povuče svoje zlatne rezerve iz inostranstva i vrati ih u domaće trezore. Ovaj proces, poznat kao repatrijacija zlata, ima duboke korene u istoriji međunarodnog monetarnog sistema. Danas dobija novi značaj, u svetu nestabilnih geopolitičkih odnosa, povećanih ekonomskih rizika i slabljenja poverenja u međunarodne institucije. I Srbija je među zemljama koje su donele takvu odluku, vođena ne samo finansijskim razlozima već i političkim, suverenističkim i bezbednosno-strateškim interesima. Zlato danas nije samo ekonomska kategorija, već i simbol suvereniteta i stabilnosti u vremenu kada je poverenje postalo luksuz.
Kako je zlato završilo u američkim trezorima
Nakon Drugog svetskog rata, uspostavljen je novi globalni finansijski sistem. Bretonvudski sporazum bio je međunarodni monetarni dogovor potpisan 1944. godine u mestu Bretton Woods u SAD. Bretton Woods je uveo dolar kao “kralja valuta” i zlatni standard u međunarodnoj trgovini, ali je taj sistem trajao manje od tri decenije, zapravo do 1971. godine, kada SAD ukida vezu dolara sa zlatom.
Federalne rezerve u Njujorku i druge zapadne institucije, postale su čuvari značajnog dela svetskog zlata, jer su države verovale u stabilnost i sigurnost američkog finansijskog sistema. Decenijama unazad, ovo poverenje je bilo bezrezervno. Čuvanje zlata u SAD smatralo se praktičnim rešenjem koje je omogućavalo brze transakcije, likvidnost i sigurnost od ratnih sukoba ili unutrašnjih političkih nestabilnosti. Međutim, globalni odnosi su se drastično promenili. Fizičko zlato koje se nalazi hiljadama kilometara daleko zapravo nije u punoj kontroli zemlje vlasnice, pa je ta činjenica postala ključan argument za razmišljanje o njegovom povratku.
Geopolitički potresi i strah od sankcija
Period posle 2014, a posebno događaji iz 2022. godine vezani za specijalnu vojnu operaciju Rusije u Ukrajini, dramatično su promenili osećaj sigurnosti državnih rezervi u inostranstvu. Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi, uključujući i deo zlata, od strane zapadnih zemalja, pokazalo je da političke odluke mogu momentalno uticati na pristup sopstvenoj imovini. Ovaj presedan naterao je mnoge zemlje da razmisle koliko je njihova imovina zaista sigurna ako se nalazi van njihovih granica. Za male i srednje ekonomije, kao što je Srbija, ovakvi događaji nisu samo udaljeni geopolitički incidenti, već vrlo realni signali da se oslanjanje isključivo na poverenje u strane institucije može pretvoriti u ozbiljan rizik. U svetu u kome sankcije postaju oružje ekonomske politike, posedovanje zlata u sopstvenim trezorima predstavlja vid osiguranja protiv nepredviđenih političkih preokreta.
Srpski potez – povratak zlata kući
Narodna banka Srbije donela je odluku da deo svojih zlatnih rezervi koje su se nalazile u inostranstvu, prebaci u domaće trezore. Odluka je obrazložena prvenstveno ekonomskim razlozima – troškovi skladištenja u zemlji su niži, dok je kontrola nad zalihama potpuna. Ipak, simbolički značaj ovog poteza možda je još veći. Povrat zlata šalje jasnu poruku tržištima, investitorima i građanima da država ozbiljno pristupa očuvanju monetarnog suvereniteta.
Dodatno, prisustvo zlata unutar nacionalnih granica omogućava njegovu brzu upotrebu u slučaju krize – bilo da je reč o finansijskim poremećajima, prirodnim katastrofama ili političkim nestabilnostima. Prema mišljenju stručnjaka, ovakva strategija dodatno učvršćuje poverenje u domaću valutu i čitav finansijski sistem.
Globalni odjeci – od Nemačke do Kine
Srbija u ovoj odluci nije izuzetak. Još 2013. godine Nemačka je započela povratak značajnog dela svojih zlatnih rezervi iz SAD i Francuske, a njenim koracima ubrzo su sledile i Holandija, Mađarska i Poljska, koje su zlato vratile u sopstvene trezore. Rusija i Kina, s druge strane, godinama sistematski uvećavaju svoje zlatne rezerve i čuvaju ih unutar nacionalnih granica. Razlozi ovakvih poteza razlikuju se – od geopolitičkih kalkulacija i priprema za moguće sankcije, do ekonomskih motiva i potrebe da se ojača poverenje građana. Ipak, zajednička poruka svih ovih država jeste jasna – zlato u domaćim trezorima smanjuje ranjivost na spoljne pritiske i ograničava zavisnost od američkog dolara kao dominantne svetske rezervne valute.
Zašto se zlato vraća – ekonomija poverenja
U modernom finansijskom svetu, poverenje je temelj svega. Kada poverenje počne da slabi, države i investitori okreću se najstarijem i najopipljivijem obliku sigurnosti – zlatu. Ono ne zavisi od kreditnog rejtinga, političke stabilnosti neke zemlje ili politike centralne banke. Fizičko zlato je univerzalno priznata vrednost i u kriznim vremenima postaje ključni oslonac. Povrat zlata iz inostranstva nije samo tehničko pitanje transporta i logistike, već strateška odluka koja šalje jasnu poruku: naša imovina je pod našom kontrolom. Za zemlje koje žele da se zaštite od nepredviđenih ekonomskih i političkih šokova, ovakav potez je logičan korak ka jačanju finansijske nezavisnosti.
Uticaj na globalno tržište i cena zlata
Masovni povrat zlata i rastuća potražnja centralnih banaka već oblikuju kretanje globalnih cena ovog plemenitog metala. Svaki put kada velika ekonomija objavi da je otkupila ili repatrirala zlato, tržište gotovo po pravilu reaguje rastom cene. Analitičari prognoziraju da bi ovaj trend mogao potrajati, jer sve veći broj država nastoji da diversifikuje svoje rezerve i smanji zavisnost od dolara. Za Srbiju, kao manju ekonomiju, ovakva kretanja znače ne samo rast vrednosti postojećih rezervi, već i mogućnost da strateški planira buduće kupovine zlata.
Novi zlatni poredak
Povratak zlata iz inostranstva više nije izuzetak, već postaje deo nove strategije brojnih zemalja koje žele da zaštite svoj monetarni suverenitet. Srbija, zajedno sa mnogim drugim državama, prepoznaje važnost kontrole nad sopstvenim rezervama u svetu u kome su ekonomski i politički potresi sve učestaliji. Ovaj trend može značiti početak novog zlatnog poretka, gde fizičko posedovanje zlata postaje ključni element nacionalne sigurnosti. Za investitore, to je još jedan signal da zlato ostaje relevantno i poželjno ulaganje u svakom vremenu.
Često postavljana pitanja
- Zašto Srbija povlači fizičko zlato iz SAD-a?
Srbija vraća deo svojih zlatnih rezervi iz stranih trezora, pre svega iz SAD-a i Londona, iz strateških i bezbednosnih razloga. U poslednjih nekoliko godina, međunarodni finansijski sistem suočava se sa većim geopolitičkim tenzijama, sankcijama i mogućim ograničenjima pristupa rezervama. Držanje zlata u sopstvenim trezorima daje Srbiji veću kontrolu nad svojom monetarnom politikom, smanjuje rizik od politički motivisanih blokada i povećava ekonomski suverenitet. Ovaj potez je deo globalnog trenda u kojem države žele da svoje rezerve drže bliže kući. - Da li i druge zemlje rade isto?
Da, Srbija nije izuzetak. Nemačka je još 2017. završila povratak preko 300 tona zlata iz Pariza i Njujorka. Mađarska je utrostručila svoje zlatne rezerve i preselila ih iz Londona u Budimpeštu. Poljska je povukla 100 tona iz Bank of England, dok je Holandija vratila deo svojih rezervi u Amsterdam. Čak je i Turska povukla svoje zlato iz Federalnih rezervi SAD-a. Ovi primeri pokazuju da vraćanje zlata postaje uobičajena praksa među državama koje žele veću ekonomsku nezavisnost. - Gde se zlato čuva kada se vrati u zemlju i kako se štiti?
Nakon repatrijacije, zlato se smešta u visoko bezbedne državne trezore. U Srbiji, to su trezori Narodne banke Srbije, koji se nalaze pod 24-časovnim nadzorom, sa višeslojnim sigurnosnim sistemima. Osim fizičke zaštite, zlato se redovno proverava i održava u optimalnim uslovima. Ova praksa osigurava da zlatne rezerve ostanu u savršenom stanju i da su spremne za upotrebu u bilo kom trenutku. - Kako povratak zlata utiče na ekonomiju zemlje?
Povratak zlata jača poverenje javnosti i investitora u finansijsku stabilnost zemlje. Kada se zlato drži kod kuće, država ima brži i lakši pristup rezervama u slučaju krize, što može pomoći u stabilizaciji kursa nacionalne valute. Takođe, prisustvo zlata u domaćim trezorima šalje signal međunarodnim partnerima da zemlja ima čvrste rezerve i sposobnost da odgovori na ekonomske izazove bez oslanjanja na strane institucije. - Da li ovakvi potezi utiču na cenu zlata u svetu?
Direktan efekat na cenu zlata obično je ograničen, jer globalno tržište funkcioniše na osnovu ponude i potražnje. Međutim, ako sve više zemalja počne masovno da kupuje i povlači fizičko zlato iz međunarodnih trezora, to može smanjiti količinu dostupnu na tržištu i time doprineti rastu cene. Analitičari kompanije Zlatni Standard procenjuju da će potražnja za fizičkim zlatom u narednim godinama ostati visoka, što može dugoročno doprineti rastu njegove cene.
