Prema jednoj drevnoj sanskritskoj legendi, pre više od petnaest vekova, mitskom Hindu svešteniku Sissi zapovedeno je da izmisli novu društvenu igru za zabavu kralja Taligane.
Sissa je duže vreme radio na tom zadatku, da bi na kraju Kralju doneo stratešku ratnu igru sa tablom od 64 polja, i predivnim ručno izrezbarenim figurama. Danas tu igru nazivamo šah. Prema legendi, kralj se potpuno zaljubio u nju.
Toliko se, štaviše, zaljubio da je Sissi kao nagradu ponudio bilo šta što poželi. Sveštenik je zatražio da se na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno žita. Pa na drugo polje – dva zrna žita. Četiri zrna žita na treće polje. Osam zrna na četvrto polje. I tako dalje.
Kralj Taligane mislio je da je taj zahtev skroman i jeftin. Na kraju krajeva, malo žita nije bilo ništa prema beskrajnoj zabavi koju je ova nova igra pružala. Stoga je svojim ljudima naložio da donesu žito.
Ali, kako se brojanje nastavljalo, broj zrna je počeo ubrzano da raste.
Kad su bili na četvrtini table (šesnaestom polju), Kralj je Sissi već dugovao oko 131.000 zrna – oko četiri kilograma žita. Ništa strašno.
Ali taj iznos se sa svakim poljem udvostručavao. Na polovini table, Sissa je posedovao preko 8 milijardi zrna – oko četvrt miliona TONA žita. A broj zrna je nastavio da se udvostručava.
Na poslednjem polju, količina žita koju je kralj dugovao bila je daleko veća nego što je čitav svet mogao da proizvede.
Ovo je u matematici poznato kao eksponencijalni rast, koji se javlja kada je stopa rasta sve veća i veća. Baš kao što je slučaj sa, mnogo zlokobnijim, rastom javnog duga SAD-a. U ovakvim uslovima, razmislite o sigurnijim investicijama, kao što je investiciono zlato, koje vam može pomoći u očuvanju vrednosti vaše imovine.
Eksponencijalni rast kamata – kako su Sjedinjene države stigle do billion dolara?
Prema podacima koje je Savezna vlada Sjedinjenih Američkih Država nedavno objavila, kamata na javni dug za Fiskalnu 2024. godinu (koja je završena u ponedeljak, 30. septembra) iznosila je oko 1 BILION dolara.
Dakle, to je samo iznos koji država plaća po osnovu kamata na dug.
Pa iako je ta cifra već sam po sebi zapanjujuća, još je važnije staviti je u kontekst. 1 bilion dolara je znatno više nego što država troši na praktično BILO KOJU drugu budžetsku stavku, uključujući i vojnu potrošnju i zdravstveno osiguranje.
U stvari, penziono osiguranje je JEDINI američki savezni program čiji budžet nadmašuje iznos kamate na javni dug. Za sada. No, u roku od 5 godina, kamata na javni dug nadmašiće čak i budžet penzionog osiguranja.
Ako se vratimo u fiskalnu 2020. godinu – koja je počela pre pandemije, 1. oktobra 2019. godine – kamata na javni dug je te godine iznosila „tričavih“ 345 milijardi dolara. U fiskalnoj 2021. godini, porasla je „samo“ na 352 milijarde. To je bio rast od samo 7 milijardi, odnosno 2%. Ništa strašno.
Ali u fiskalnoj 2022. godini, taj iznos je skočio na, već značajno viših, 475 milijardi. Pa onda na 660 milijardi. A sada – za BILION dolara.
Tako da ne raste samo kamata, već i sama stopa po kojoj kamata raste, takođe raste.
Zapanjujuće posledice finansijske neodgovornosti SAD-a
Baš kao i zrna žita na šahovskoj tabli, i ovo je eksponencijalni problem. On na prvi pogled izgleda savladivo. Pa čak i beznačajno. Ali negde oko polovine šahovske table, problem počinje ubrzano da izmiče kontroli.
Kompjuterski naučnik i pisac Ray Kurzweil je tu pojavu nazvao „druga polovina šahovske table“, misleći pri tom na onaj deo modela eksponencijalnog rasta u kojem problem postaje preveliki da bi se rešio.
Za početak, zbog potpunog nedostatka discipline u oblasti potrošnje Savezne vlade. Američka država već decenijama troši kao da su sredstva kojima raspolaže bezgranična i kao da rast duga nikada neće imati nikakve posledice.
To se najbolje videlo tokom pandemije, kada je američka vlada (uz pomoć medija) proizvela masovnu paniku i histeriju, blokirala privredu, a zatim potrošila bilione dolara da sve to zajedno „održi na površini“.
Javni dug je usled toga munjevito narastao. Ali u to vreme, kamatne stope su bile praktično na nuli. Stoga su troškovi tih pozajmica bili uglavnom zanemarivi. Zato se i godišnja kamata između fiskalnih 2020. i 2021. godine jedva pomerila.
No, kao što se verovatno sećate, kamatne stope su u 2022. godini naglo porasle. Zajedno sa njima, porastao je rashod po osnovu kamata.
U stvari, svake godine, veliki deo postojećeg javnog duga dospeva na naplatu; novac koji je američko Ministarstvo finansija pozajmilo pre pet ili deset godina dospeva i taj dug mora da se otplati.
Naravno, američko Ministarstvo finansija nema novca za otplatu duga svojim zajmodavcima. Ono stoga izdaje nove dužničke hartije od vrednosti da bi otplatilo stare dugove.
Problem je, naravno, u kamatnim stopama. Novac dobijen pre mnogo godina pozajmljen je po kamatnoj stopi od 0% ili 1%. Danas ta kamatna stopa iznosi 4%.
Samo u prošloj fiskalnoj godini (2024), američko Ministarstvo finansija refinansiralo je dug u iznosu od oko 5 biliona dolara po znatno višim kamatnim stopama, PORED 2 biliona NOVOG kredita.
To znači da će IDUĆE GODINE rashod po osnovu kamata biti još VEĆI.
S obzirom na rapidan rast javnog duga SAD-a, važno je razumeti kako takve ekonomske promene utiču na tržiše zlata. Kako biste se bolje informisali o trenutnim vrednostima, pročitajte naš vodič za razumevanje trenutnih cena zlata, gde možete da pronađete sve ključne informacije i analize.
Veštačko održavanje kamatnih stopa i njegove posledice
Jasno vam je kako taj problem brzo može da se pretvori u krizu. Da ponovimo, pre pet godina, godišnji iznos kamate bio je 345 milijardi dolara. Za pet godina, mogao bi lako da dostigne iznos od 2 biliona dolara.
Istina je da raste i ukupan poreski prihod američke države. Pomalo. Ali rashodi kamata rastu mnogo brže – rastu eksponencijalno. Ne možete imati linearni rast prihoda i eksponencijalni rast rashoda i očekivati da preživite.
Izgleda da su Sjedinjene Države prešle poslovični Rubikon, i da su sada na drugoj polovini šahovske table. A raspoložive opcije su malobrojne.
S jedne strane, Amerika bi mogla da skreše potrošnju, izvrši reformu programa penzionog i socijalnog osiguranja, i sprovede masivnu deregulaciju da bi dala podstrek privrednoj aktivnosti. Ali se analitičari tome ne nadaju preterano.
Drugi mogući pristup je da se povećaju porezi i štampaju tone novca kako bi se kamatne stope veštački održavale niskima.
To već počinje da se dešava.
Američka vlada je nedavno dala podatke o inflaciji, koji pokazuju da bazna inflacija I DALJE raste. Inflacija nije ni blizu savladana. A Federalne rezerve ipak punom parom nastavljaju sa ciklusom smanjenja kamatnih stopa.
Bankari Feda nisu glupi ljudi. Oni znaju da su kamatne stope od 0% jedina nada za finansijski opstanak države.
Glavna posledica toga će, naravno, najverovatnije biti prilično gadna inflacija.
Zato je bitno razumeti ono što stalno ponavljamo: potrebno je ulagati u realnu imovinu, tj. ključnu materijalnu imovinu, kao što su plemeniti metali, energenti i proizvodna tehnologija, koja je korisna i značajna za privredu, a centralne banke i države ne mogu da je stvore ni iz čega. Saznajte kako i gde da kupite investiciono zlato, jer ono ne predstavlja samo investiciju, već i sigurno utočište u vremenima ekonomske neizvesnosti.
Realna imovina se u prošlosti odlično pokazala, a njena vrednost u periodima inflacije nikada nije pala.
