Odnos cena zlata i srebra: istorijski pregled i predviđanja za budućnost

U šestom veku pre nove ere, tokom vladavine Nabukodonosora II, Vavilon je doživeo procvat kao centar moći, kulture i trgovine.

Ovo znamo zato što su Vavilonci bili vrhunski arhivisti. Sve su klinastim pismom utisnuli na glinene tablice, od kojih su mnoge očuvane do dana današnjeg.

Tablice nam daju izuzetno detaljne – iako često dosadne i monotone – zapise o svakodnevnim privrednim transakcijama, pravnim ugovorima i administrativnim aktivnostima.

Baš kao što će budući istoričari kroz mnogo vekova moći da vide večerašnje cene akcija Applea i Tesle na zatvaranju, tako i mi, zahvaljujući glinenim tablicama, možemo da čitamo o dnevnim cenama žita u drevnom Vavilonu.

Jedna važna tablica iz vremena vladavine Nabukodonosora II govori o kursu i cenama zlata i srebra u vavilonskoj trgovini. Na njoj je zabeležena transakcija u kojoj se 5 šekela srebra smatra ekvivalentom pola šekela zlata.

Šekel je stara merna jedinica koja odgovara oko 8,33 grama.

Ovaj kurs ukazuje na to da je odnos između srebra i zlata bio 10:1.

Otkrijte koje su prednosti ulaganja u investiciono zlato danas, i zašto je ono jedno od najsigurnijih i najpouzdanijih sredstava za očuvanje vrednosti vašeg kapitala u nestabilnim ekonomskim vremenima.

Evolucija kursa zlata i srebra kroz vekove

Sledeći korak u formalnom utvrđivanju fiksnih kurseva zlata i srebra desio se pod Darijem Velikim, sredinom šestog veka pre nove ere.

Darije, koji je vladao ogromnim Ahemenidskim carstvom, preuzeo je koncept kovanja novca od Lidijaca, i uveo u upotrebu bimetalni standard. On je ukazom proglasio da je jedan zlatni „darik“ ekvivalent 20 srebrnjaka, čime je formirao jedan od prvih poznatih primera zvaničnog fiksnog kursa srebra prema zlatu.

S vremenom se taj odnos menjao usled razvoja metoda rudarenja i promena u ponudi i potražnji. On se, do vremena Aleksandra Velikog u četvrtom veku naše ere, ustalio na 13:1.

Slično tome, u antičkom Rimu, Julije Cezar je taj odnos utvrdio na 12:1.

Čak i na počecima istorije Sjedinjenih Država, Zakonom o kovanom novcu iz 1792. godine američki dolar određen je u odnosu na specifičnu težinu zlata i srebra – 1,604 grama čistog zlata, odnosno 24,1 grama čistog srebra – čime je ustanovljen odnos od oko 15:1.

Savremeni odnos cena srebra i zlata

Danas je, naravno, odnos između srebra i zlata onakav kakvim ga odredi tržište. Otkad je dolar, pre više od pet decenija, prestao da bude vezan za zlatni standard, tržišni odnos između srebra i zlata kretao se od 25:1 pa sve do 120:1. U ovom trenutku iznosi oko 85:1.

Mnogi analitičari imaju mišljenja o tome koliki bi taj kurs trebalo da bude. Neki misle da je neminovno da se on vrati na 50:1, što bi cenu srebra utvrdilo na oko 53 dolara po unci.

Cena srebra bi svakako mogla da poraste na 53 dolara i još mnogo više. Ali to neće biti zbog nekog unapred određenog kursa.

Setimo se da ne postoji nepromenljiva zakonska odredba kojom se uređuje odnos cena srebra i zlata. Ništa ne sprečava taj odnos da poraste i do 500:1.

Velika je verovatnoća da će on postati i mnogo viši od sadašnjih 85:1.

Treba razmotriti sve katalizatore koji bi mogli da doprinesu rastu cena zlata i srebra, kao što su inflacija, geopolitičke tenzije i promene u monetarnoj politici. Ove promene direktno utiču na kretanje cene zlata i njenu trenutnu vrednost, što ulaganje u plemenite metale čini još privlačnijim.

Uticaj američkog dolara na odnos cena zlata i srebra

Cene zlata su poslednjih godina do rekordnih visina dovele centralne banke, što je prilično jasan znak da je u planu napuštanje američkog dolara kao globalne rezervne valute.

Kako javni dug SAD-a nastavlja sve brže da raste, a američka savezna vlada da postaje sve disfunkcionalnija, očekuje se da se globalna dominacija američkog dolara okonča u narednih nekoliko godina.

Kako izgleda globalni finansijski sistem posle dolara? Koja će biti naredna rezervna valuta? To niko ne zna.

I baš zato centralne banke kupuju zlato, jer imaju dolarske rezerve u vrednosti od 8 BILIONA koje moraju da pretvore u nešto što ima i čuva relativnu vrednost.

Tu vrednost, za sada, predstavlja zlato. Zato ga centralne banke kupuju na metričke tone.

Ali centralne banke (uz manje izuzetke) ne kupuju srebro. To tržište je previše malo, pa je izuzetno teško u njega uložiti milijarde dolara odjednom.

Na cene srebra pre svega utiče industrijska tražnja, kao i špekulacije investitora.

Deficiti iinflacija u Americi nakon sledećih predsedničkih izbora verovatno će biti ona poslovična kap koja je prelila punu čašu. A porast kupovine zlata od strane centralnih banaka koji će tome uslediti lako bi mogao da dovede do odnosa između srebra i zlata od 200:1 ili više.

Budućnost srebra i perspektive budućeg rasta cena

Iako je odnos 200 daleko iznad istorijskog proseka, nema razloga zašto ta brojka ne bi bila još viša. Istorijski proseci su samo statistički podaci, a ne fiksna pravila.

Daleko je važnije obratiti pažnju na katalizatore cena. A veliki katalizator cene zlata je kupovina od strane centralnih banaka.

To ne znači da neće porasti i cena srebra. U stvari, sama činjenica da cena zlata raste verovatno će dovesti i do rasta cene srebra, samo na osnovu špekulacija investitora da će do tog rasta doći. Kako cene zlata rastu i kako su sve veće šanse da će porasti i vrednost srebra, srebrne poluge postaju odlična investicija!

Investitori kupuju jednu klasu imovine u veri da će joj cena porasti. Ta povećana tražnja dovodi do rasta cene, zbog čega još veći broj investitora kupuje. Tu vrstu grozničave špekulacije već smo videli kod mnogih klasa imovine – uključujući, pre više od decenije, i srebro.

Ali ako nema stvarnih osnova za tražnju, koji bi tu cenu podržali, ta špekulativna manija uvek se na kraju utiša. U ovom svetlu predviđanja cena rasta zlata, razmislite o ulaganju i u investicione dukate i zlatne poluge, kako bi obezbedili svoju dugoročnu finansijsku sigurnost.

Da zaključimo, postoji očigledna tražnja za zlatom od strane centralnih banaka, koja bi mogla cene zlata da dovede do apsurdnog nivoa. Srebro ne deli taj katalizator sa zlatom.

Cene srebra bi definitivno mogle da porastu vrtoglavom brzinom, ali to bi se verovatno desilo usled privremenih špekulacija (a takvi kupci su obično izbirljivi i brzo prodaju), a ne stvarne dugoročne tražnje na strani industrije ili privatnih ulagača.