Kada centralne banke krenu da obaraju istorijske rekorde u kupovini zlata, investitori i analitičari širom sveta se pitaju šta stoji iza tog talasa. Upravo to se dešava 2025. godine: Kina, zajedno sa ostalim velikim ekonomijama okupljenim u BRICS formatu, izvršava masovno ulaganje u investiciono zlato. Ovaj trend već godinama pokazuje rast (pogledajte našu analizu porasta zlatnih rezervi zemalja BRICS i G20), ali sada ulazi u novu dimenziju po svom obimu i impulsima.
Šta zapravo pokreće ovu novu zlatnu fundamentalnu politiku i kakve promene možemo očekivati na globalnoj finansijskoj sceni u bliskoj budućnosti?
Globalni kontekst kupovine zlata
Statistika centralnih banaka: Novi talas kupovina
Prema podacima World Gold Council (WGC) i Banke za međunarodna poravnanja (BIS), tokom 2024. i prve polovine 2025. kupovina zlata od strane centralnih banaka doseže nivoe nezabeležene još od kraja Bretton Woods ere. Centralne banke Kine, Rusije, Indije, ali i nekoliko srednje velikih ekonomija iz Azije i Latinske Amerike, premašuju prag od 1.200 tona neto kupovina godišnje. Za detaljniji uvid pogledajte članak o očekivanom ubrzanju kupovina zlata od strane centralnih banaka.
Tabela 1: Neto kupovine zlata po regionima, 2020–2025 (u tonama)
| Godina | Azija | Afrika | Lat. Amerika | Evropa | Severna Amerika |
| 2020 | 450 | 65 | 18 | 102 | 17 |
| 2021 | 600 | 78 | 35 | 120 | 20 |
| 2022 | 710 | 91 | 55 | 95 | 22 |
| 2023 | 845 | 120 | 77 | 110 | 28 |
| 2024* | 1050 | 135 | 95 | 125 | 30 |
| 2025* | 1200 | 150 | 110 | 139 | 37 |
Napomena: 2024. i 2025. su procene na osnovu preliminarnih podataka WGC.
Trendovi 2020–2025: preusmeravanje moći
Tokom proteklih pet godina primećuje se jasan zaokret ka rastućim tržištima. Tradicionalni kupci zlata nekada su bili uglavnom evropske i severnoameričke centralne banke, dok u 2025. godini dominiraju azijski i afrički regioni, sa Kinom kao liderom. Paralelno sa tim, dolar gubi deo uporišta u deviznim rezervama mnogih država, o čemu možete pročitati više u članku BRICS protiv USD: razmatranje potencijalnih promena u dinamici globalnih rezervnih valuta.
Dinamika globalne potražnje za zlatom snažno se preusmerava — ni inflacijska nestabilnost, ni visoke kamatne stope ne umanjuju apetit centralnih banaka za većim zlatnim rezervama. Ključ leži u složenosti novih geopolitičkih odnosa.
Razlozi Kine za akumulaciju
Diverzifikacija deviznih rezervi daleko od dolara
Već više od decenije, Kina strateški pomera težište svojih nacionalnih rezervi sa dolara i američkih državnih obveznica ka realnim, fizičkim rezervama. Do 2025. godine, udio zlata u rezervama kineske centralne banke premašuje 8%. Poređenja radi, 2010. taj procenat je bio manji od 2%. U prošlosti Kina se oslanjala na dolar, ali nakon sankcija između 2018. i 2022. pokazalo se da je rizik od preterane izloženosti dolaru i zapadnim finansijskim instrumentima prevelik.
Zlato, za razliku od valutnih obveznica, ne podleže blokadama, zamrzavanju, niti političkim pritiscima. Za historijski kontekst pogledajte zašto bas sada kupiti zlato.
Ova promena u strategiji donosi nekoliko ključnih efekata:
- Veća otpornost na finansijske šokove i spoljne pritiske
- Smanjen rizik valutnih devalvacija u slučaju oštrijih trgovinskih ratova
- Snažnija pregovaračka pozicija Kine na globalnim tržištima kapitala
Geopolitička strategija i zaštita od sankcija
Zapad i SAD su poslednjih godina pokazali spremnost da upotrebe finansijski sistem kao sredstvo političkog pritiska, kroz isključivanje iz SWIFT sistema ili zamrzavanje rezervi. Zlato postaje odgovor na takve izazove, jer kao fizički resurs ostaje univerzalno priznat i teško ga je blokirati ili zapleniti. Kina pažljivo gradi „zlatni štit“ kao zaštitu od potencijalnih sankcija, ali i kao garanciju stabilnosti za svoje partnere u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
Iz perspektive Pekinga, zlato nije samo pasivna imovina. Ono služi i kao instrument bilateralnih ugovora, kao garancija za velike infrastrukturne projekte, ali i kao simbol suvereniteta kineske monetarne politike.
Uloga „Jednog pojasa, jednog puta“ (Belt and Road) u finansijskoj politici
Kineska inicijativa „Jedan pojas, jedan put“ ima i snažnu zlatnu nit kroz svoju finansijsku arhitekturu. Kineske banke i razvojni fondovi, u saradnji sa partnerskim državama, sve češće koriste zlato kao garanciju u bilateralnim i multilateralnim aranžmanima. Ova praksa jača međunarodnu poziciju juana, povećava poverenje partnera izvan zapadnog sveta i omogućava Pekingu sigurnije upravljanje valutnim rizicima. Slična strategija je opisana u članku o gledanju cene zlata kroz prizmu velikih infrastrukturnih projekata.
Kineski model sada postaje inspiracija za druge rastuće ekonomije koje nastoje da pojačaju suverenitet nad svojim deviznim rezervama.
BRICS strategije
Profil kupovina: Rusija, Indija, Južna Afrika, Brazil
Kina nije usamljena: i ostale velike privrede u BRICS koaliciji prate sličan kurs, prilagođen lokalnim uslovima. Rusija ubrzava kupovoinu zlata, posebno nakon međunarodnih sankcija koje su smanjile pristup zapadnim tržištima. Indija koristi kombinaciju domaće proizvodnje i uvoza kako bi postepeno povećavala rezerve. Brazil i Južna Afrika, iako manje aktuelni u javnim debatama, beleže rast zlatnih akvizicija, delom kroz domaće rudarske sektore.
Za razliku od G7 zemalja, gde je zlato već istorijski u velikim količinama u rezervama, BRICS kreće iz drugačije pozicije i ambicije. Njihov cilj je dinamika, fleksibilnost i smanjenje zavisnosti od jednog (ili više) valuta.
Zajednički mehanizmi: Nova razvojna banka (NDB) i swap linije
BRICS nije samo politički savez. Kroz NDB (New Development Bank) kao zajednički finansijski kišobran, članice razvijaju mehanizme za podršku likvidnosti i kreditne linije koje su pokrivene, između ostalog, zlatnim rezervama. Swap linije među centralnim bankama omogućavaju članicama da koriste sopstvene valute umesto dolara ili evra, što se često osigurava tako što zlato stoji kao kolateral ili garancija.
Ovakvi aranžmani smanjuju zavisnost od međunarodnih institucija kao što su IMF ili Svetska banka, ubrzavaju međusobnu trgovinu i povećavaju monetarnu samostalnost.
Fact box: Top 5 država BRICS po tonama zlata, 2025
- Kina: 2.900 tona
- Rusija: 2.720 tona
- Indija: 880 tona
- Brazil: 215 tona
- Južna Afrika: 180 tona
Iz ovih brojki jasno se vidi dominacija Kine i Rusije, dok ostale zemlje pokušavaju da smanje zaostatak kroz domaću proizvodnju i strateške akvizicije.
Implikacije za globalne finansije
Pritisak na dolar i geoekonomski rizici
Rast zlatnih rezervi, uključujući investiciono zlato, kod BRICS zemalja šalje snažnu poruku: vreme monopola američkog dolara je pod pritiskom, dok tržište zlata postaje sve značajnije. Smanjenje učešća dolara u globalnim rezervama direktno utiče na njegov status vodeće svetske valute. Istovremeno, povećava se neizvesnost među investitorima zbog mogućih volatilnosti i pomeranja kapitala iz dolarskih instrumenata ka zlatu i drugim robama.
Američki FED i evropske centralne banke pokušavaju da održe stabilnost povećanjem kamatnih stopa, ali tok kapitala ka zlatu signalizira pad poverenja u tradicionalne valute tokom perioda političkih tenzija i potencijalnih novih sankcija.
Uticaj na kamatne stope i valutne rezerve ostalih zemalja
Kako BRICS podiže udio zlata u deviznim rezervama, ostale zemlje su suočene sa izborom: da li da slede taj model i smanje izloženost dolaru, ili da pokušaju da profitiraju od oslabljene konkurencije? Sa jedne strane, veća potražnja za zlatom može dugo održavati visoke cene, stvarajući izazove za one zemlje koje kasno počnu sa diverzifikacijom rezervi.
Tabela: Udeo zlata u rezervama G7 naspram BRICS, 2025.
| Grupa | Prosečan udeo zlata u rezervama (%) |
| G7 | 57 |
| BRICS | 13,2 |
Jaz je i dalje ogroman, ali tempo rasta kod BRICS je bez presedana. Sledećih pet godina mogu doneti još veći pomak.
Scenariji i preporuke
Optimistički scenario: Višepolarnost finansijskog sistema
Ako BRICS i Kina nastave sa pažljivo upravljanom akumulacijom zlata, mogu se razviti stabilniji i ravnopravniji odnosi na globalnim finansijskim tržištima. Višestruke rezerve – zlato, dolar, juan, evro – omogućile bi manjim državama fleksibilnost i otpornost na spoljne šokove.
Možda su upravo multipolarni sistem i decentralizovana kontrola, ono za čime traga savremena globalna ekonomija.
Pesimistički scenario: Veća volatilnost i podela tržišta
Ako se trend previše ubrza ili bude vođen isključivo političkim motivima (izolacija, trgovinski ratovi), tržište zlata bi moglo da reaguje snažnim fluktuacijama. Volatilnost cena zlata, odliv kapitala iz dolara, pa čak i lokalizovane finansijske krize bili bi realni rizici.
Posebno su ranjive male i zavisne ekonomije koje bi u trci za zlatom mogle da ostanu finansijski „kratke“ – što vodi ka još većem globalnom neskladu.
Saveti investitorima: ETF-ovi, rudarske akcije, zaštitna strategija
Trenutna faza traži sofisticirane pristupe ulaganja, uključujući investiciono zlato:
- ETF-ovi na zlato nude likvidnost i izloženost bez troškova skladištenja
- Akcije rudarskih kompanija (posebno onih iz BRICS regiona) omogućavaju potencijalno veće prinose u rastućem ciklusu
- Hedžing može zaštiti portfolio od naglih padova ili volatilnosti
Investitori treba da kombinuju ove alate sa dubokim makroekonomskim analizama i pažljivim praćenjem centralnih banaka.
Zaključak
Zlato u 2025. godini nije samo simbol bogatstva već i temelj nove geoekonomske stvarnosti. BRICS zemlje i Kina šalju jasnu poruku: diverzifikacija i sigurnost deviznih rezervi danas su važniji nego ikad. Ovaj talas akumulacije zlata nije prolazan, već otvara prostor za trajnu promenu u načinu na koji države i investitori pristupaju upravljanju rezervama.
Za redovne mesečne preglede kretanja u zlatnim rezervama, arhitekturi monetarnih politika i globalnim finansijskim trendovima, pretplatite se na naš newsletter i budite u toku sa najnovijim analizama.
Za dodatne uvide u strategije centralnih banaka i investicione preporuke, pronađite sve naše stručne članke u blog sekciji našeg sajta.
