Nedostajući bilioni dolara zamagljeni mentalnim stanjem američkog predsednika

Nedavnim naslovima u američkim medijima je, razumljivo, dominirao izveštaj specijalnog tužioca koji je zabeležio „smanjene mentalne sposobnosti i loše pamćenje“ američkog predsednika Bajdena.

Stoga je lako razumeti zašto je malo ko primetio bombastičnu objavu Budžetske kancelarije Kongresa SAD (Congressional Budget Office) o 20 biliona dolara koja je objavljena nekoliko sati nakon izveštaja specijalnog tužioca u slučaju Bajden.

Razume se, istraga koja zaključuje da je pamćenje predsednika „loše“, „mutno“ i „znatno ograničeno“ je velika stvar… iako američka javnost verovatno nije bila iznenađena kada je to čula.

Ali, da budemo potpuno iskreni, izveštaj Budžetske kancelarije Kongresa SAD je jednako važan jer pruža dodatne dokaze da su Sjedinjene Američke Države na putu ka potpunom i brzom fiskalnom rasulu. Svakih šest meseci, Budžetska kancelarija Kongresa SAD objavljuje desetogodišnji „Budžet i ekonomski izgledi“. Poslednji broj ove analize za 2023. godinu navodi da će ukupni kumulativni deficit u desetogodišnjem periodu od 2023. do 2033. dostići zapanjujućih 20 biliona dolara.

To u suštini znači prosečan godišnji deficit od 2 biliona dolara.

Početkom februara 2024. godine, Budžetska kancelarija Kongresa SAD objavila je svoju ažuriranu prognozu, ovaj put za desetogodišnji period od 2024. do 2034. godine. I njihov izgled se nije poboljšao: i dalje se predviđa prosečni godišnji deficit od 2 biliona dolara.

Možda još alarmantnije je to što Budžetska kancelarija Kongresa SAD vidi konstantno pogoršavanje problema deficita.

„Deficiti stalno rastu,“ objašnjava Budžetska kancelarija Kongresa SAD, „dosežući 2,6 biliona dolara u 2034. godini“ U odnosu na veličinu američke ekonomije, procena je da će deficit 2034. dostići 6,1% BDP-a. To je istorijski maksimum.

„Od Velike depresije, deficiti su premašili taj nivo samo tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata, finansijske krize 2007-2009. godine kao i u toku koronavirus pandemije.“

Razmislite za trenutak šta govore analitičari Budžetske kancelarije Kongresa SAD: predviđaju da će potrošnja države biti toliko ekstremna da su relativni nivoi deficita premašeni samo tri puta u modernoj istoriji… i sva tri puta su bila tokom vremena nacionalnog vanrednog stanja.

Ipak, u konkretnoj analizi Budžetska kancelarija Kongresa SAD ne predviđa nikakvo vanredno stanje u narednih deset godina. Nigde u njihovim pretpostavkama ne postoji mogućnost rata. Ili nove finansijske krize. Ili još jedne pandemije.

Umesto toga, ovaj istorijski visoki nivo prekomernog trošenja države jednostavno je ‘nova normalnost’ u Sjedinjenim Američkim Državama.

Takođe vredi napomenuti niz drugih ružičastih pretpostavki u najnovijoj prognozi Budžetske kancelarija Kongresa SAD; na primer, projektuje se da će se američka ekonomija vratiti u eru ‘sve je super’ gde su kamatne stope niske, inflacija je niska, nezaposlenost je niska, i rast BDP-a je solidan.

To su prilično optimistične pretpostavke. I svi se iskreno nadamo da su u pravu.

Jer ako su u bilo čemu pogrešili, tj. ako inflacija ostane visoka, ili ekonomski rast posustane, ili dođe do nekog nacionalnog vanrednog stanja, tada će prognoza Budžetske kancelarije Kongresa SAD od 20 biliona dolara postati mnogo, mnogo gora.

Ipak, već sada znamo da će procena od 20 biliona dolara biti gora; to je zato što se projektuje da će ključni fondovi socijalnog osiguranja ostati bez novca u ranim 2030-im godinama. I spašavanje fondova zahtevaće bilione dolara više.

Stoga nije teško videti kako, kada se posmatra kroz realističniju prizmu, desetogodišnja prognoza može dostići 25 do 30 BILIONA dolara ukupnog deficita u trošenju države… što u suštini može znači samo novi dug.

U pitanju je apsurdna količina novca. Razmislite o tome ovako: Budžetska kancelarija Kongresa SAD procenjuje da će veličina američke ekonomije dostići 48 biliona dolara do 2034. godine.

Dakle, ako američka vlada završi tako što će morati da pozajmi 25 biliona dolara, to bi bilo ekvivalentno iznosu većem od polovine čitave američke ekonomije.

To bi bilo pogubno za ekonomiju. I to je najverovatniji razlog zašto bi Federalne rezerve intervenisale da finansiraju te deficite.

Kada američko ministarstvo finansija prodaje svoje obveznice stanovništvu i preduzećima odnosno korporacijama, oni u suštini pozajmljuju postojeći novac koji je već u opticaju u ekonomiji.

Ali kada vlada pozajmljuje od Federalnih rezervi, centralne banke, da finansira svoje deficite, Fed stvara NOVI novac, koji zatim pozajmljuje američkom ministarstvu finansija.

Ovo smo već iskusili iz prve ruke u periodu 2020-2022. godine kada je Fed stvorio 5 biliona dolara novog novca za potrošnju države. Krajnji rezultat je bila inflacija koja je dostigla 9%.

U svojoj analizi, Budžetska kancelarija Kongresa SAD prilično optimistično govori kakve će biti potrebe države za pozajmljivanjem u narednoj deceniji. Koliko, dakle, inflacije treba očekivati ako Fed mora stvoriti 20 biliona dolara novca?!

Niko ne zna. Ali skoro su svi sigurni da se ne radi o magičnoj meti Feda od 2%, već o znatno višem iznosu.

S obzirom na očigledan rizik od inflacije iz baznog scenarija Budžetske kancelarije Kongresa SAD, bilo bi takođe prilično optimistično (i na ivici naivnosti) pretpostaviti da će američki dolar nastaviti kao dominantna svetska rezervna valuta i u periodu nakon naredne decenije.

Koja je to zemlja za koju bi se moglo očekivati da nastavi sa kupovinama američkih obveznica, ili obavljati međunarodnu trgovinu u američkim dolarima, u scenariju u kom inflacija raste i deficiti se povećavaju?

Dodatno, gubitak statusa dolara kao globalne rezervne valute bi samo pogoršao problem. Bez dominacije dolara kao svetske rezervne valute, strane zemlje više ne bi kupovale američki dug u iznosima u kojima su to činile do sada… što znači da bi Fed morao štampati još više novca da nadoknadi razliku do nivoa potrebe za finansiranjem deficita.

Ne govorimo ovo zato što mislimo da bi trebalo da brinete. Ne radi se o širenju ‘gloom & doom’ scenarija i teorijama zavere. Naprotiv, treba biti optimističan u vezi budućnosti i mogućnostima za profitabilno ulaganje u periodu pred nama.

Svaka racionalna, i osoba koja razmišlja svojom glavom bi trebalo ozbiljno da shvati rizike opisane u ovom tekstu i u analizi Budžetske kancelarije Kongresa SAD.

Federalna vlada govori da će njene potrebe za pozajmljivanjem u narednoj deceniji premašiti 20 biliona dolara, i to pod veoma optimističnim pretpostavkama.

Da citiramo staru frazu iz Prvog svetskog rata, „situacija je ozbiljna, ali nije bezizlazna.“ Postoji dosta načina da se zaštitite, odnosno načina koji mogu dramatično smanjiti uticaj ovih budućih rizika.

Sa finansijskog stanovišta, potrebno je početi bez odlaganja sa ulaganjem u stvarnu imovinu, tj. najkritičnijim i najvrednijim resursima sveta koji se ne mogu stvoriti „ni iz čega“ od strane centralnih banaka i političara.

Zlato je očigledna klasa imovine… a postoji prilično jasna mogućnost da cena zlata premaši 10.000 dolara po finoj unci u godinama koje su pred nama.