Predsednik Narodne banke Poljske, Adam Glapinski, nedavno je otkrio da će ta centralna banka nastaviti da kupuje zlato, sa ciljem da ovaj plemeniti metal u bliskoj budućnosti čini 20% njenih rezervi.
Prema Svetskom savetu za zlato, Narodna banka Poljske (NBP), poznata i kao Narodowy Bank Polski, od drugog tromesečja 2024. godine deli sa Indijom prvo mesto na listi najvećih kupaca zlata. NBP se na prvo mesto popela nakon kupovine oko 19 tona ovog plemenitog metala.
Predsednik Narodne banke Poljske Adam Glapinski je nedavno ove godine rekao i da banka planira da se postara da 20% njenih rezervi sačinjava zlato. Ono trenutno predstavlja oko 14,7% rezervi NBP-a.
Grzegorv Dróżdż, analitičar tržišta iz finansijske kompanije Conotoxia, navodi: „Zlatne rezerve Poljske su krajem drugog tromesečja ove godine porasle na 377,4 tona, a tempo kojim Poljska od aprila ove godine kupuje zlato, koje uglavnom drži u trezorima Engleske banke, prevazišao je čak i najveće svetske privrede.“
To je dovelo do novih nagađanja o tome da li je zlato u ovom trenutku dobra investicija i zašto se centralne banke u poslednje vreme otimaju za ovaj plemeniti metal i gomilaju rezerve. Ako razmišljate o sigurnoj investiciji, istražite investiciono zlato Zlatni Standard i osigurajte svoju budućnost kroz stabilna i dugotrajna ulaganja.
Strategije centralnih banaka – ulaganje u zlato
Jedan od glavnih razloga iz kojih centralne banke u poslednje vreme prave veće rezerve zlata je zato da bi svoje portfolije diversifikovale u dovoljnoj meri da se zaštite od makroekonomske nesigurnosti i geopolitičkih šokova.
To je zbog toga što zlato, u ovim uslovima ekonomske i geopolitičke nestabilnosti, kada valute i cene drugih vrsta imovine variraju, vide kao sigurnu luku i zaštitu od inflacije. Ukoliko želite da se osigurate u nesigurnim ekonomskim vremenima i periodu inflacije, istražite naše savete za investiranje u zlato, i pogledajte našu ponudu zlatnih poluga, zlatnih pločica i zlatnih dukata.
Relativno stabilne performanse zlata u kriznim vremenima, kao i njegove osobine zaštite od inflacije, predstavljaju glavne faktore zbog kojih centralne banke biraju ovaj dragoceni metal. Kupovina zlata je i efikasan način da se diversifikuju portfelji centralnih banaka, a plemeniti metal smatra se i visoko likvidnom imovinom bez rizika neizmirenja obaveza (to jest bez kreditnog rizika odnosno rizika druge strane).
Osim toga, zlato je manje sklono pravnim rizicima i može se koristi kao sredstvo obezbeđenja i sredstvo javne politike. U nekim slučajevima, zlato pomaže državama pod međunarodnim sankcijama, kao što je Rusija, da izbegnu posledice tih sankcija. To za te države predstavlja podsticaj da kupuju još veće količine zlata u cilju održanja likvidnosti u slučaju da im druga finansijska sredstva budu blokirana ili postanu nedostupna.
U drugim slučajevima, centralne banke kupuju zlato da bi smanjile zavisnost svojih država od dominantnih svetskih valuta, kao što je američki dolar.
Tražnja za zlatom od strane centralnih banaka je, prema Svetskom savetu za zlato, u drugom tromesečju ove godine dostigla iznos od 183 tone. To, na međugodišnjem nivou, predstavlja rast od 6%, ali na međukvartalnom – pad od 39%.
I neto kupovina se u prvoj polovini godine popela na 483 tone, što je 5% više nego u odgovarajućem periodu prošle godine.
Dróżdż daje i sledeće objašnjenje: „Svetska tražnja za zlatom je, ne računajući vanberzanske investicije, u drugom tromesečju 2024. godine opala za 6% na međugodišnjem nivou, na ukupno 929 tona. Taj pad je u najvećoj meri rezultat pada od 19% u potrošnji nakita, do kojeg je došlo zbog rekordnog rasta cena kralja svih metala.
Ali kada se uključe i vanberzanske investicije, ukupna tražnja za zlatom porasla je na međugodišnjem nivou za 4% i dostigla iznos od 1.258 tona, najviši od 2000. godine. Veliki deo te tražnje potiče od centralnih banaka, koje su povećale kupovinu za 6%, ili ukupno 183 tone, uglavnom u cilju zaštite i diversifikacije svojih portfolija.“
Centralne banke – najveći svetski kupci zlata u drugom tromesečju 2024.
Pored Narodne banke Poljske i centralna banka Indije, i centralna banka Turske nastavlja da kupuje velike količine zlata, pa je samo u drugom tromesečju ove godine svojim rezervama dodala 15 tona tog plemenitog metala. Centralna banka Turske je, zajedno sa tim iznosom, do sada ove godine kupila ukupno 45 tona zlata.
I centralne banke Jordana, Katara, Rusije, Uzbekistana, Kirgistana, Iraka i Češke takođe su, u drugom tromesečju ove godine, kupile značajne količine zlata.
S druge strane, Narodna banka Kine (NBK) je u drugom tromesečju ove godine znatno usporila sa kupovinom ovog dragocenog metala.
Tražnja za zlatom je u Poljskoj naglo porasla posle pandemije virusa COVID-19, kao i usled rusko-ukrajinskog rata. Veći broj investitora plaši se da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla da se proširi i na Poljsku, pa žele većim investicijama u zlato da se pripreme za tu mogućnost.
I u drugim delovima sveta, uporno visoka inflacija je ljude usmerila na kupovinu zlata, dok su drugi geopolitički šokovi, kao što su ratovi između Rusije i Ukrajine i Izraela i Hamasa, dodatno ojačali taj trend.
Narodna banka Poljske je otkrila da, osim u zlato, investira i u akcije i korporativne obveznice stranih kompanija pomoću fondova kojima se trguje na berzi (ETF), kao još jedan način da diversifikuje svoje rezerve.
Da li će vrednost zlata nastaviti da raste u 2024. godini?
Na tržište zlata utiče nekoliko faktora, a to su, između ostalog, kretanja cena američkog dolara, stvarne i očekivane kamatne stope i tražnja za zlatnim nakitom. I kupovina zlata od strane centralnih banaka može imati značajan uticaj na cene ovog dragocenog metala.
Na cene može uticati i proizvodnja u rudnicima zlata, iako u manjoj meri. Tako cene zlata mogu naglo porasti u slučaju da rudarska kompanija mora da potroši više na troškove proizvodnje, kao recimo kada je prinuđena da dublje kopa, ili kada dođe do štrajka, ekološkog protesta, vremenskih nepogoda i sličnih problema.
U svetu trenutno najviše proizvode rudnici zlata u Kini, Australiji, Rusiji, Kanadi i Sjedinjenim Državama.
Dróżdż ističe i sledeće: „Tržištem zlata, baš kao i mnogim drugim tržištima, upravljaju dve sile: tražnja i ponuda. U poslednjih nekoliko tromesečja, naročito je vidljiva pojačana tražnja.
Osim toga, stalno slabljenje dolara možda ukazuje na to da bi zlato uskoro moglo da počne da ostvaruje bolje prihode nego druge važne klase imovine. Prema procenama kompanije Conotoxia, rast cena zlata mogao bi, uz eventualne korekcije, da uspori do kraja godine, ali će cena po svoj prilici ostati iznad 2.500 dolara po unci.“
Izvor:
https://www.euronews.com/business/2024/08/23/polish-central-bank-becomes-largest-buyer-of-gold-in-second-quarter
