Greške Federalnih rezervi – kako su odluke Centralne banke podstakle inflaciju

Zvučalo je skoro kao izvinjenje. Skoro. Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel je 23. avgusta na Džekson Houl simpozijumu stao pred novinare i objasnio kako je Amerika stigla ovde gde se trenutno nalazi, kao i kako je inflacija zavladala.

Ruku na srce, Pauel je ispravno postavio dijagnozu uzroka inflacije: ekstremna javna potrošnja i štampanje novca tokom pandemije. A onda je, kada se privreda ponovo otvorila posle mera zatvaranja, došlo do naglog rasta inflacije.

Fed i njegova armija eksperata pretpostavili su da će inflacija biti privremena – ili, kako su rekli, „prolazna“ – pojava. Rekli su da će cene, usled ukidanja mera zatvaranja, naglo porasti, a zatim se ponovo spustiti.

Ispostavilo se da je to jedna od najlošijih prognoza u istoriji centralnog bankarstva. Kao što znamo, inflacija nije bila prolazna. Cene su porasle i nastavile da rastu sve više, ali nisu se ponovo spustile. S obzirom na inflaciju i nekontrolisani rast cena, postoje mere kojima možete da obezbedite sebi sigurnost, a jedna od njih je ulaganje u imovinu koja čuva vrednost, kao što je investiciono zlato u Zlatnom standardu.

Paulovo priznanje greške u prognozi inflacije

Predsedniku Feda treba odati priznanje što je, ipak, priznao tu grešku.

Ipak, bio je prilično razdragan dok je o tome govorio, pa se čak i našalio sa novinarima o tome kako su, krajem 2021. godine, svi zajedno isplovili na „Dobrom brodu prolaznom“, time praktično potcenjujući Fedovu ogromnu grešku koja je mnogim ljudima okrenula život naglavačke.

Mnogi su se u prostoriji nasmejali na njegovu šalu; lepo je videti toliku ležernost u vezi sa greškom koja je Amerikance tako skupo koštala.

Stvar dodatno pogoršava činjenica da se ova konferencija za štampu odigrala na mestu gde se održava godišnji ofsajt za zaposlene Federalnih rezervi, u gradu Džekson Houl u državi Vajoming – jednom od najekskluzivnijih i najskupljih odmarališta na svetu.

Tako je Pauel, u luksuznom Džekson Houlu, zbijao šale o tome kako je prognoza u vezi sa inflacijom bila potpuni promašaj – iako je ta greška napravila rusvaj u životima tolikih ljudi. Za neke analitičare ovo je bilo i uvredljivo. Kao kad su mnogi generali u Prvom svetskom ratu pili šampanjac, dok su njihovi vojnici umirali od gladi i ginuli na frontu.

Ali eto, bar je priznao da su pogrešili. U svakom slučaju, to ni za koga nije bilo neko epohalno otkriće. Fed nije neka sveznajuća, svemoćna institucija; i njega čine ljudi, sa svim svojim manama. Svi greše – pa i predsednik američkih Federalnih rezervi; iako je ipak za očekivati da bankari Feda greše ređe i prave manje greške od nas ostalih.

Ako razmišljate o sigurnijoj budućnosti, preporučujemo vam da istražite visokokvalitetne zlatne dukate brendova Franc Jozef i Wiener Philharmoniker, koji će vam pružiti stabilnost i zaštitu od inflacije, i pomoći da osigurate svoje finansije.

Federalne rezerve i greške: Kako loši podaci mogu da oblikuju američku ekonomiju?

Deo razloga iz kojeg je Fed pogrešio je činjenica da centralna banka veruje i tvrdi da su njene odluke zasnovane na podacima. Ali podaci na koje se Fed oslanja su i sami često potpuno pogrešni; treba pogledati samo najskoriju reviziju statistika o američkom tržištu rada od strane relevantnog ministarstva, jednog od najznačajnijih izvora podataka koje Fed koristi kada donosi odluke o svojoj politici.

Američko Ministarstvo rada je nedavno objavilo izmenu podataka o broju radnih mesta otvorenih u 2023. godini, u kojoj je taj broj smanjen za više od 800.000 u odnosu na prethodno objavljenu cifru. Taj ogroman promašaj dokaz je da su i podaci na koje se Fed oslanja u donošenju odluka suštinski pogrešni.

Sve se, dakle, svodi na to da američkim monetarnim sistemom upravljaju ljudi skloni greškama koji na osnovu pogrešnih podataka donose dalekosežne odluke koje ljudima menjaju život. Pa šta bi uopšte moglo da krene naopako, sigurno se pitate cinično?

Očigledno, mnogo toga. I zato ima smisla u kratkim crtama ispitati u čemu bi još Fed mogao da pogreši.

Na horizontu se jasno ocrtavaju dve stvari:

1. Jedna su predsednički izbori. Predsednik Feda se pre par nedelja praktično hvalio kako je ishod predsedničkih i parlamentarnih izbora za banku irelevantan i uopšte ne utiče na njene ekonomske prognoze. To je potpuna besmislica.

S jedne strane imate Kamalu Haris, koja namerava da uvede kontrolu cena, poveća poreske stope, donese stroge propise za kompanije, poveća cene energenata, i još mnogo toga.

S druge strane imate Trampa, koji želi da ograniči nezavisnost Feda.

Teško je zamisliti dve politike koje se toliko dijametralno razlikuju. A ipak, Fed svesno ignoriše ogromne posledice onoga što bi moglo da se desi u novembru. Niti razmišljaju o njima, niti planiraju kako da se sa njima suoče. Što je prilično sumanuto.

2. Drugi problem je američki javni dug. Fedova zvona ne zvone na uzbunu. A u prošlosti je američka centralna banka čak i podržavala veću javnu potrošnju.

I nije da odjednom nema „podataka“ o svemu ovome. Kancelarija za budžet američkog Kongresa (CBO) predvidela je uvećanje javnog duga za još 22 biliona dolara u narednoj deceniji. A po mišljenjima analitičara, CBO generalno pravi konzervativne procene – što znači da će dug verovatno porasti još brže.

Mogućnost za još veću inflaciju i kolaps američkog dolara

Ko će taj novac pozajmiti Americi? Fed bi trebalo da zna da će upravo centralna banka igrati važnu i presudnu ulogu u finansiranju javnog duga i deficita – što će dovesti do masivnog štampanja novca sa dalekosežnim posledicama. A oni ipak ne govore ni reči o tome. Izgleda da i ne razmišljaju o tome.

U procenama ovakve situacije, analitičari su prilično jasni: dug od još 22 biliona dolara sigurno će dovesti do visoke inflacije.

I vrlo je verovatno da će predsednički mandat Kamale Haris oboriti američki dolar sa njegovog trona dominantne svetske rezervne valute.

Ipak, analitičari smatraju da još uvek postoji veoma uzak put kojim se može krenuti da bi se to izbeglo, ali takav ishod iz dana u dan izgleda sve manje verovatan. Čovek bi očekivao da Fed planira kako da reši tu situaciju. Ipak, čini se da su američkim centralnim bankarima ove teme na totalnoj periferiji razmišljanja.

Upravo zbog svega prethodnog navedenog, veoma je važno posedovati stvarnu imovinu – oskudne resurse od velike važnosti kao što su hrana, energenti, najvažniji minerali, tehnologije bitne za proizvodne procese, i dragoceni metali. Osigurajte se na vreme u ovim nesigurnim vremenima i saznajte kako i gde kupiti investiciono zlato!

Ako se ispostavi da Fed nije u stanju da ukroti inflaciju, vrednost takvih imovinskih kategorija će značajno porasti. A čak i ako, nekim čudom, izbegnemo visoku inflaciju, nema ničeg lošeg u posedovanju akcija profitabilnih kompanija koja proizvode neke od najvažnijih resursa na planeti.