Klasičan odgovor centralnih banaka na stagflaciju je održavanje visokih kamatnih stopa dok se inflacija ne stavi pod kontrolu, a potom čekanje da se rast ekonomije eventualno pokrene. To je takođe ono što bismo trebali očekivati od Evropske centralne banke. Implikacije za tržišta u ovom kontekstu uključuju visoke kratkoročne kamatne stope i nizak rast dobiti kompanija.
Stagflacija u Evropi: Trenutno stanje i očekivanja
Stagflacija se često opisuje kao ekonomska „noćna mora“, jer kombinuje dva ključna problema: stagnaciju ekonomske aktivnosti i inflaciju. U evropskom kontekstu, očekuje se da će stagnacija značiti niski ekonomski rast ili čak recesiju, što će se odražavati u visokoj nezaposlenosti i ograničenoj potrošnji i investicijama. S druge strane, inflacija će se kretati prema višim stopama, povećavajući cene dobara i usluga.
Ključni faktori koji doprinose očekivanju stagflacije u Evropi za 2023. i 2024. godinu uključuju:
- Visoku inflaciju: Više cene energenata, hrane i drugih sirovina, zajedno sa globalnim trgovinskim nesuglasicama, doprinose inflaciji.
- Promene u energetskom sektoru: Fluktuacije u cenama nafte i gasa, kao i prelazak na obnovljive izvore energije, utiču na energetsku stabilnost i inflaciju.
- Rastuće geopolitičke tenzije: Trgovinski sporovi, politički nemiri i druge geopolitičke tenzije dodatno doprinose ekonomskoj neizvesnosti.
- Centralna banka i kamatne stope: Evropska centralna banka će se suočiti sa izazovom donošenja odluka u okviru svoje monetarne politike kako bi se reagovalo na stagflaciju. Klasičan pristup podrazumeva održavanje visokih kamatnih stopa dok se inflacija ne smiri.
Zlato kao „Sigurna Luka“ tokom evropske stagflacije
U takvim ekonomskim uslovima, investitori često traže „sigurne luke“ kako bi zaštitili vrednost i kupovnu moć svoje imovine. Zlato se smatra jednom od najpouzdanijih „sigurnih luka“. Evo i zbog čega:
- Očuvanje vrednosti: U uslovima visoke inflacije, kupovna moć valuta odnosno dekretnog novca obično opada, dok zlato zadržava svoju vrednost. To čini zlato atraktivnim za investitore koji žele da očuvaju vrednost i kupovnu moć svoje imovine.
- Hedž/zaštita od inflacije: Zlato je tradicionalno korišćeno kao zaštita od visoke stope inflacije. Kako cena zlata obično raste sa inflacijom, investitori koriste dragoceni metal za zaštitu od potencijalnih gubitaka.
- Povišeni geopolitički rizici: Stagflacija može biti rezultat geopolitičkih tenzija i drugih faktora koji utiču na svetsku ekonomsku stabilnost. U takvim uslovima, zlato se smatra relativno bezbednijim ulaganjem.
- Eliminacija rizika druge strane: Kako centralne banke obično održavaju visoke kamatne stope kako bi suzbile inflaciju, kreditni ciklus ulazi u fazu povećanja korporativnih bankrotstava što sa druge strane negativno utiče na stabilnost bankarskog sektora. Ulaganje u fizičko zlato eliminiše rizik druge strane (to jest kreditni rizik, odnosno rizik da druga strana neće moći da ispuni obavezu prema vama), jer je fizičko zlato vaša imovina i ničija obaveza, dok su depoziti u bankama vaša imovina ali obaveza banaka.
- Sveopšti tržišni sentiment: Konačno, ponašanje investitora igra ključnu ulogu u kretanju cene zlata. Ako investitori masovno prelaze na zlato u potrazi za sigurnošću, to svakako može povećati njegovu cenu.
Zaključak
Očekivana stagflacija u Evropi u 2023. i 2024. godini predstavlja izazovno ekonomsko okruženje koje može značajno uticati na cenu zlata. Kao i kod svih klasa imovine i ulaganja, konačni efekti zavise od mnogo faktora, uključujući inflaciju, geopolitičku stabilnost, kamatne stope i tržište ruda. Investitori će morati pažljivo pratiti ove faktore kako bi doneli informisane odluke o ulaganju u zlato tokom ovog turbulentnog perioda.
Zlato je istorijski imalo odličan cenovni učinak tokom perioda stagflacije. U toku 1970-ih godina, dok su Sjedinjene Američke Države prolazile kroz stagflaciju, cena zlata je skočila sa 100 dolara po unci u 1976. godini na oko 650 dolara po unci u 1980. godini, dok je inflacija dostigla 14%. Veruje se da tokom stagflacije investitori često okreću svoju pažnju ka zlatu kao „sigurnoj luci“, budući da su ekonomske i finansijske okolnosti izrazito neizvesne. Pored toga, zlato se smatra zaštitom od inflacije, s obzirom na to da njegova vrednost nije vezana ni za jednu valutu, niti ga bilo koja Vlada može „štampati“ kao što se to radi sa dekretnim novcem.
Zapravo, zlato nadmašuje učinak drugih klasa imovine tokom perioda ekonomske stagnacije i rastućih cena. U četiri ekonomska ciklusa od 1973. godine, scenario stagflacije je najviše pogodovao zlatu, dok je bila najgora za akcije, čiji investitori su se suočavali sa rastućim troškovima i padom prihoda. Analiza Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), zlato je ostvarilo povrat od 32,2% tokom stagflacije, u poređenju sa 9,6% za američke trezorske obveznice i negativnim prinosom od 11,6% za akcije.
Prema Svetskom savetu za zlato, analiza ekonomske istorije Sjedinjenih Američkih Država unazad do 1971. godine otkriva da je stagflacija bila najčešći scenario (javljala se u 68 od 201 kvartala) i najtrajnija, ponavljajući se čak dva puta tokom osam uzastopnih kvartala.
U Evropi se, a posledično i u Srbiji, nalazimo u ekonomskom okruženju koje karakteriše stagflacija, i zlato ima dobar učinak u takvim uslovima. Ekonomsko okruženje, koje karakterišu visoki nivoi duga, preteći budžetski deficiti i visoka inflacija, postavlja jedinstven izazov za centralne banke. Povećanje kamatnih stopa možda neće biti efikasno u suzbijanju inflacije i može dodatno pogoršati probleme sa zaduženošću, povećavajući rizik od recesije.
U scenariju stagflacije, zlato je privlačna investicija, budući da se često smatra zaštitom od inflacije i sigurnim utočištem tokom perioda ekonomske neizvesnosti. Takođe, eventualni prelazak sa restriktivne monetarne politike na ekspanzivnu usled loših ekonomskih performansi ili recesije može dovesti do slabljenja vrednosti dolara, što bi takođe pogodovalo zlatu i drugim plemenitim metalima.
Važno je napomenuti da investiranje u plemenite metale, uključujući zlato, nosi rizik i zahteva pažljivo razmatranje i planiranje. Pre nego što donesete odluku o investiranju u zlato, preporučuje se da se posavetujete sa stručnjakom i analizirate svoje dugoročne ciljeve i rizike.
