Kupovina plemenitih metala je odraz sve većeg interesovanja za alternative finansijskom sistemu zasnovanom na američkom dolaru
Do rasta cena zlata u poslednjih 12 meseci došlo je uprkos velikim oscilacijama očekivanih referentnih kamatnih stopa, širokom rasponu fluktuacija prinosa američkih državnih obveznica, opadajućoj inflaciji i volatilnosti valuta.
Nešto se čudno desilo sa cenom zlata tokom protekle godine. Dok je obarala jedan rekord za drugim, izgleda da se izgubila korelacija koja je uvek postojala između kretanja cene zlata i faktora koji su na nju u prošlosti uticali, kao što su realne kamatne stope, inflacija i kurs američkog dolara. Osim toga, stabilan i dosledni rast cene zlata u suprotnosti je i sa nestabilnošću ključnih geopolitičkih situacija.
Ova postojanost cene zlata ukazuje na nešto što nadilazi ekonomiju, politiku i sve učestalija geopolitička dešavanja. Ona oslikava jedan sve uporniji trend u ponašanju Kine i „srednjih sila“, kao i drugih država. A to je trend na koji bi zapad trebalo više da obraća pažnju.
U poslednjih 12 meseci, cena unce zlata na međunarodnim tržištima porasla je sa 1.947 na 2.715 dolara, što je rast od skoro 40 odsto. Što je najinteresantnije, taj rast bio je prilično linearan, a svaki privremeni pad cene privlačio je još veći broj kupaca. Do rasta je došlo uprkos velikim oscilacijama očekivanih referentnih kamatnih stopa, širokom rasponu fluktuacija prinosa američkih državnih obveznica, opadajućoj inflaciji i volatilnosti valuta.
Neki će taj rast cene zlata možda pripisati opštem skoku cena raznih klasa imovine usled kojeg se, recimo, indeks S&P u poslednjih 12 meseci popeo za 35 odsto. Ipak, i sama ta korelacija je neobična. Drugi će tu pojavu pripisati riziku vojnih sukoba koji su već doveli do gubitka života i izvora prihoda velikog broja nevinih civila, zajedno sa masivnim uništenjem infrastrukture. Ipak, taj rast cena ukazuje na to da se tu možda dešava još svašta drugo.
Neprekidna kupovina od strane centralnih banaka bila je važan faktor rasta cene zlata. Ne deluje da je takvo kupovanje vezano samo za želju velikog broja ulagača da postepeno diversifikuju svoje rezerve i oslobode se dominacije dolara uprkos „ekonomskoj izuzetnosti“ Amerike. Postoji i interesovanje za istraživanje mogućih alternativa dolarskom platnom sistemu, koji je nekih 80 godina predstavljao osovinu međunarodne finansijske arhitekture.
Kada pitate zašto se to dešava, obično dobijete odgovor u kojem se pominje generalni gubitak vere u američki način upravljanja svetskim poretkom i dva konkretna dešavanja.
Čućete o tome kako Amerika koristi trgovinske tarife i investicione sankcije kao oružje i kako je sve manje zainteresovana za multilateralni trgovinski sistem zasnovan na pravilima i međusobnoj saradnji, u čijoj je izgradnji pre 80 godina sama odigrala ključnu ulogu.
Čućete i kako je Rusija uspela da nastavi sa trgovinom i privrednim razvojem uprkos tome što su neke njene banke 2022. godine izbačene iz međunarodne bankarske mreže SWIFT, koja upravlja većinom međunarodnih platnih transakcija. To je učinila tako što je stvorila glomazni alternativni trgovinski i platni sistem u kojem učestvuje i šačica drugih država. Iako je sistem neefikasan i skup, on je Rusiji omogućio da zaobiđe dolar i održi jezgro svojih međunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa.
Zatim imamo aspekt povezan sa sukobom na Bliskom Istoku, gde mnogi vide SAD kao nedoslednog zastupnika kako osnovnih ljudskih prava, tako i primene međunarodnog prava. Taj doživljaj pojačan je činjenicom da su SAD svog glavnog saveznika zaštitile odsustvom svake reakcije na postupke koje je osudila čitava međunarodna zajednica.
Ovde se ne radi samo o urušavanju dominantne uloge dolara, već i o postepenoj promeni načina funkcionisanja globalnog sistema. Nijedna druga valuta ni platni sistem ne može i neće da zameni dolar u centru tog sistema, a postoji praktična granica diversifikaciji rezervi. Ali oko tog jezgra nastaje sve veći broj sitnijih puteva koji ga zaobilaze, a sve veći broj zemalja je zainteresovan da u tome učestvuje.
Ono što se dešava sa cenom zlata nije neobično samo sa tačke gledišta tradicionalnih ekonomskih i finansijskih uticaja. Prevazilazi i striktno geopolitičke uticaje i oslikava jedan širi fenomen, koji sve više uzima maha i preti da bude dugoročan.
Dok koreni te pojave jačaju, raste i opasnost značajne fragmentacije globalnog sistema i narušavanja međunarodnog uticaja dolara i finansijskog sistema SAD. To bi uticalo na sposobnost SAD da oblikuju ishode i utiču na njih, te narušilo nacionalnu bezbednost države. To je pojava na koju bi zapadne države trebalo više da obraćaju pažnju. I još uvek ima vremena da se tok te pojave preusmeri, iako ne toliko koliko se neki nadaju.
Autor teksta je MOHAMED EL-ERIAN, prvi čovek fakulteta Queens’ College Univerziteta u Kembridžu i savetnik finansijskih institucija Allianz i Gramercy. Tekst je objavljen u Financial Times.
Ako planirate ulaganje u investiciono zlato, kontaktirajte nas, Zlatni Standard je pouzdan partner, a u ponudi imamo samo LBMA sertifikovano zlato – zlatne poluge, zlatne pločice, investicione dukate.