Kretanje cene zlata 2025. godine – rast cene veći od očekivanog

Sadržaj

Prema istraživanju američke investicione banke Goldman Sachs, očekuje se da će cena zlata porasti više nego što se ranije predviđalo, pre svega zbog toga što centralne banke tržišta u razvoju povećavaju kupovinu ovog dragocenog metala.

Cena zlata se obično kreće u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa na finansijskim tržištima. Kao sredstvo koje ne donosi prihod, zlato postaje manje atraktivno kada su kamatne stope visoke, a poželjnije je kada kamatne stope padaju. Iako ta veza još uvek postoji, kupovina zlata od strane centralnih banaka od 2022. godine, podigla je cenu zlata na viši nivo, navodi Lina Tomas, analitičar iz Goldman Sachs-a. Kako biste saznali više o mogućnostima ulaganja u zlato, i na koji način se kretanje cena prilagođava kamatnim stopama, posetite investiciono zlato Zlatni Satandard, za detaljne informacije i analize.

Prognoza cene zlata za 2025. godinu

Izvor: Goldman Sachs Research, Federal Reserve Board

Predviđanja za vrednost i rast cena zlata do kraja 2025. godine

Po mišljenju Tomasove, očekuje se da će cena plemenitog metala dostići 3.000 dolara po finoj unci do kraja 2025. godine. Cena zlata je ove godine dostigla višestruke rekordne vrednosti.

Tomasova naglašava da i dalje postoji povezanost između promena cena zlata i kamatnih stopa, ali da su značajne kupovine zlatnih poluga od strane centralnih banaka promenile taj odnos od 2022. godine. Goldman Sachs procenjuje da fizička potražnja od 100 tona zlata povećava cenu za najmanje 2,4%. Dinamika kretanja cene zlata 2024. godine može da otkrije dodatne uvide u trenutne trendove i očekivanja na tržištu 2025. godine.

Zašto je kupovina zlata tokom 2024. godine porasla od strane centralnih banaka?

Jedan od razloga za povećanje kupovine zlata od strane centralnih banaka mogao bi biti strah od finansijskih sankcija. Kupovina zlata od strane centralnih banaka, porasla je nakon zamrzavanja sredstava ruske centralne banke 2022. godine, navodi Goldman Sachs.

WGC, HMRC, Swiss Customs, Goldman Sach Research

Izvor: WGC, HMRC, Swiss Customs, Goldman Sach Research

Tomasova takođe ukazuje da centralne banke u razvijenim zemljama imaju relativno visok procenat zlata u svojim rezervama. Na primer, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Nemačka i Italija imaju zlato koje čini 70% njihovih rezervi, dok zemlje u razvoju imaju manje udele. Kina, na primer, obelodanjuje da 5% svojih rezervi drži u zlatu. Tako se može reći da centralne banke tržišta u razvoju sustižu razvijene zemlje.

Političari su, takođe, zabrinuti zbog dugoročne održivosti američkog duga, koji iznosi oko 35 triliona dolara, odnosno 124% američkog BDP-a. Mnoge centralne banke veći deo svojih rezervi drže u američkim obveznicama američkog i moguće je da postaju sve zabrinutije zbog izloženosti fiskalnim rizicima u SAD-u.

Uz predsedničke izbore u SAD-u u centru pažnje, zapadni investitori se vraćaju na tržište zlata, prema Goldman Sachs istraživanju. Zlato može pružiti zaštitu od potencijalnih geopolitičkih šokova, uključujući moguće trgovinske tenzije, rizike od smanjenja uticaja Federalnih rezervi, i strah od visokih nivoa finansijskog duga na tržištima.

Pročitajte kako se određuje trenutna cena zlata u 2024. i saznajte koji su to faktori koji utiču na njene promene.

Konkurencija između centralnih banaka i zapadnih investitora

Mnogi zapadni investitori su nervozni zbog trenutne cene zlata, kaže Tomas. Neki veruju da su propustili priliku i ne žele da kupuju zlato po rekordno visokim cenama, dok neki takođe imaju poteškoća da razumeju cene zlata, koje su tokom 2022. godine počele da odstupaju od svog uobičajenog odnosa sa kamatnim stopama.

Ipak, Goldman Sachs predviđa da će se ulaganja u zlato u zapadnim ETF-ovima (investicionim fondovima čijim se akcijama trguje na organizovanim tržištima) postepeno povećavati kako kamatne stope budu padale, u skladu sa istorijskim odnosom. Čak iako se kupovina zlata od strane centralnih banaka smanjuje, može doći do konkurencije između centralnih banaka i zapadnih investitora za zlatne poluge, kako količine zlata u ETF-ovima budu rasle.

„Dugoročni investitori sada žele da drže zlato jer su kamatne stope niže,“ kaže Tomas. „U isto vreme, verovatno će se rezerve zlata centralnih banaka i dalje povećavati.“ S obzirom na to da se desio rekordan rast cene zlata u 2024, što se i na dalje očekuje, ono bi moglo da zadrži svoju ulogu sigurnog utičišta za investitore. Ova kretanja će imati direktan uticaj na lokalne cene, pa je važno ispratiti kretanje cene zlata u Srbiji 2024. godine, na osnovu čega može bolje da se razume kako ova situacija utiče i na lokalno tržište.