Cena zlata je počela da pada još pre izbora 5. novembra, a nakon pobede Donalda Trampove na američkim predsednikčkim izborima, pad je postao još izraženiji.
S obzirom na to da Tramp, bar deklarativno, podržava jak američki dolar, da li njegova pobeda predstavlja lošu vest za žuti dragoceni metal?
Donald Tramp obećava dalji rast pregrejanih tržišta akcija, a dugoročne kamatne stope nastavljaju da trpe pritisak rasta. Kada dostignu određeni nivo, tržišta akcija bi mogla doživeti veliki krah. Američke demokrate bi verovatno želele da se to dogodi kako bi okrivili Trampa i preuzeli Belu kuću na sledećim izborima. Međutim, uprkos političkoj pristrasnosti, koja je verovatno protiv Trampa, Federalne rezerve će morati da monetizuju deficite izazvane „Tramponomijom“ kako bi sprečile kolaps banaka.
Pritisak na kamatne stope i inflacija
Dugoročne kamatne stope suočavaju se sa prevelikim pritiskom rasta. Novi krug kvantitativnog popuštanja (QE) od strane Federalnih rezervi, koji bi trebalo da smanji kamatne stope i izbegne recesiju, mogao bi dovesti do nekontrolisane inflacije. Kao i uvek, Federalne rezerve su u zamci.
Tramp tvrdi da planira velike rezove u veličini državnog aparata, ali takođe obećava i značajno smanjenje poreza. Ako je period od 2016. do 2020. ikakav pokazatelj, velike javne potrošnje će se nastaviti. Deficiti će opstati, a svaki „uštedeni“ dolar verovatno će biti preusmeren na neke druge namene. Tramp je, kao i drugi predsednici, naklonjen velikoj potrošnji i štampanju novca.
Analitičari ističu sledeće u vezi Trampovog prethodnog mandata: smanjio je poreze, ali to je samo povećalo deficit, naročito zato što je povećana državna potrošnja; čak i pre COVID pandemije, deficiti su rasli; balon je postao veći pod Trampovim prethodnim mandatom, ali nije pukao. U suštini, Donald Tramp je potpuno promenio svoje stavove i odjednom prihvatio brojke koje je ranije kritikovao.
Šta to znači za zlato?
Verovatnoća recesije u Americi ostaje visoka — zapravo, možda se Amerika već i nalazi u recesiji. Dugoročne kamatne stope pokušavaju da rastu, jer je inflacija i dalje previsoka. Ako je recesija neizbežna, bolje je odmah prebroditi krizu. Međutim, Federalne rezerve ne žele da dozvole da se to dogodi. Iako bi to bilo loše za Trampa, jer bi bio okrivljen za ekonomsku stagnaciju, Federalne rezerve će se truditi da izgledaju kao spasitelji uz pomoć kvantitativnog popuštanja.
Krug QE-a, osmišljen da obuzda kamatne stope, podići će cenu plemenitih metala, uključujući zlato. Geopolitička neizvesnost, koja podstiče investitore da se okreću sigurnosti zlata, neće nestati. Visoki deficiti i štampanje novca nastaviće da pogoršavaju inflaciju — istu onu inflaciju protiv koje je Tramp vodio kampanju, a koju je njegova prethodna administracija dodatno podstakla.
Ako Tramp sprovede niži porez na dohodak i finansira sve uz pomoć trgovinskih mera u visini od 10%, deficiti će nastaviti da rastu. Istovremeno, Federalne rezerve će biti pod pritiskom da štampaju novac i veštački stimulišu ekonomiju. To bi moglo izazvati novi talas inflacije, jer dolari preplavljuju tržište, dok uvezeni proizvodi, koje SAD više nisu u stanju da proizvode, postaju znatno skuplji. Zbunjenim Amerikancima ostaje da se pitaju zašto život postaje sve skuplji. Taj haos je loš za američke štediše i potrošače, ali je povoljan za zlato.
Na tržištu rada koje stagnira, uz visoku inflaciju i haotične ekonomske politike koje ne rešavaju nijedan problem, Amerika se nalazi u krizi iz koje ni Donald Tramp ni Federalne rezerve ne mogu izaći. Recesija i inflacija idu ruku pod ruku, a ako sve doživi kolaps, Tramp će postati idealan krivac.
Ipak, treba biti iskren i reći da ni Kamala Haris ne bi rešila ogromne probleme u kojima se nalazi američka ekonomija. Zato je na izborima 2024. godine, jednim od najvažnijih u decenijama, ključni glas onaj koji nadilazi politiku: glas koji prosečni Amerikanci svesni problema daju svaki put kada štite svoju teško zarađenu ušteđevinu od obećanja političara i politika bankara – kupovinom investicionog zlata.
