Budućnost dolara kao rezervne valute u vreme Kamale Haris

Administracija potpredsednice SAD-a Kamale Haris će dovesti zlato do cene od 10.000 dolara po unci! Zlato je nedavno dostiglo rekordnu cenu od 2.500 dolara po finoj unci.

Sa priličnom sigurnošću se može tvrditi da je to još uvek veoma jeftino, ako uzmemo u obzir putanju kojom se kreće cena ovog dragocenog metala. Moguće je da će kroz nekoliko godina, cena od 2.500 dolara izgledati smešno niska. Međutim, s obzirom na ekonomsku neizvesnost i rastuću inflaciju, mnogi investitori se okreću zlatu kao sigurnoj investiciji, a najbolji način da pronađete investiciono zlato po najpovoljnijim cenama je putem proverenih izvora.

Američki izbori i njihov uticaj na planove centralne banke

Bez prevelike dramatizacije, ali Kamala Haris ima veliki uticaj na kretanje cene zlata, što se može videti u nastavku teksta. Nemoguće je ignorisati uticaj predstojećih predsedničkih izbora u Americi na budućnost kako SAD-a, tako i celog sveta.

Na konferenciji za štampu održanoj pre nekoliko nedelja, novinari su pitali Džeroma Pauela, predsednika Federalnih rezervi – to jest američke centralne banke, o predstojećim predsedničkim izborima, i o tome da li Fed planira eventualne korekcije svoje politike u zavisnosti od ishoda predsedničkih izbora.

Predsednik Feda bio je, međutim, gotovo ponosan na činjenicu da ishod predsedničkih izbora uopšte ne utiče na planove američke centralne banke.

Fed sebe smatra apolitičnim. Pauel je izgleda iz nekog razloga smatrao da je zdravo i odgovorno potpuno ignorisati možda najznačajniji faktor razvoja privrede u narednim godinama – ishod predsedničkih izbora.

Očigledno je da postoji ogromna razlika u smislu uticaja na privredu i ekonomiju koje mogu imati dvoje ljudi – Donald Tramp i Kamala Haris – sa tako dijametralno različitim pogledima na svet.

Pogled Kamale Haris na inflaciju i finansiranje njene predizborne kampanje

U medijima se može pročitati da je Kamala Haris, otkako je moglo bi se reći „ukrala“ nominaciju za predsednika pre oko mesec dana, sakupila 500 miliona dolara. To znači da je ukupan iznos sredstava finansiranja prikupljenih za njenu kampanju dostigao čak milijardu dolara! Veoma zanimljivo, naročito kada se uzme u obzir stari komentar članice Predstavničkog doma Kongresa Aleksandrije Okasio-Kortez, inače članice demokratske stranke i velike nade demokrata, koja je jednom rekla da „Niko nikada ne zaradi milijardu dolara. Milijardu dolara se uzima.“

Kamala Haris je uzela pola milijarde dolara od Džoa Bajdena – zakonitog predsedničkog kandidata – i prikupila još pola milijarde dajući nečuvene izjave, a nije se potrudila čak ni da pristane na najosnovniji intervju ili odgovori na legitimna pitanja.

Krunisana je bez ikakvog kritičkog ispitivanja, i tek se sada saznaje kakav je njen pogled na ekonomiju. Izgleda da razume da u Americi mnogo ljudi pati, i da barem delimično tačno tu patnju pripisuje posledicama inflacije. Međutim, reklo bi se da nema nikakvo razumevanje o tome odakle inflacija dolazi.

Javni dug SAD-a i dalja ugrožavanja budućnosti dolara

Nema nikakve dileme o presudnoj ulozi američke vlade u nastanku deficita u iznosu od više biliona dolara, fiskalnim i monetarnim podsticajnim merama bez presedana, i daljem gomilanju biliona dolara duga svake godine, iako je nacionalno vanredno stanje izazvano pandemijom odavno prošlo.

Planovi Kamale Haris nesumnjivo će dovesti do još većih deficita i još više inflacije. Tako će, na primer, subvencije za rešavanje stambenog pitanja očigledno dovesti samo do toga da cene svega porastu.

To što će ljudi koji prvi put kupuju stambenu nekretninu dobiti bespovratni zajam od 25.000 dolara samo znači da će kuće postati 25.000 dolara skuplje.

Upravo to se desilo i za vreme pandemije, kada je država počela da deli čekove državne pomoći – nije bilo rasta u oblasti robe i usluga, već samo veća količina novca u opticaju, tako da su cene porasle.

Isto će se desiti i sa stambenim nekretninama, kao i sa svim drugim stvarima u koje država sipa „besplatni novac“. Ali političari to ne razumeju, ili ne žele da razumeju.

Ništa od toga ne utiče na razmišljanje potencijalne predsednice Haris. Inflacija je za nju uvek i svugde posledica pohlepe velikih korporacija, a njeno rešenje za inflaciju suštinski podrazumeva kriminalizaciju „pohlepe“ i mobilisanje svih snaga federalne vlade za napad na privatni sektor.

Ona sada pominje kako će upotrebiti državni aparat i pravni sistem da pojuri privatne firme. Napada lance samoposluga optužujući ih za pohlepu, iako njihove marže iznose tek bednih 2-3%. Izgleda da je i to pohlepno.

Bajdenova administracija dala je sve od sebe da uništi konkurenciju, iako je konkurencija jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na to da cene ostanu niske.

Napadaju naftne kompanije i sprečavaju razvoj proizvodnje energenata u SAD. Naravno da zbog toga cene energenata rastu, što posledično dovodi i do rasta svih ostalih cena.

Zato je na kraju teško zamisliti da dolar može da preživi kao svetska rezervna valuta čak i kroz jedan jedini mandat predsednice Kamale Haris. Njena ekonomska politika stvoriće još veći deficit, dovesti do neumerenog rasta javnog duga i povećati inflaciju.

Rast cene zlata – signal za kraj dolara kao svetske rezervne valute

U prirodi je dobre rezervne valute da bude stabilna. Strane države i institucije od rezervne valute zahtevaju stabilnost. Države širom sveta očajnički traže nešto u šta zaista mogu da se pouzdaju – nešto čija se vrednost neće istopiti inflacijom i što nije predmet džinovskog javnog duga. Zbog svega ovoga, cena zlata dostiže rekordne visine. Kako biste se bolje informisali o promenama na tržištu, pogledajte naš vodič za razumevanje trenutnih cena zlata i saznajte više o otkupnoj ceni zlata.

Da, brz porast cene se donekle može objasniti i špekulacijama berzanskih trgovaca. Ali najveći pokretač rasta cene zlata je tražnja od strane centralnih banaka, a one doslovno kupuju zlato u tonama.

Ovo je jasan i očigledan znak da se centralne banke širom sveta spremaju za kraj dolara kao dominantne svetske rezervne valute!

Zlato je za centralne banke logična i razumna rezervna imovina koja može da zameni dolar, jer već 5.000 godina održava vrednost i čuva kupovnu moć. Centralne banke znaju da mogu da zamene zlato za druge valute ili stratešku imovinu, i upravo ih taj osećaj navodi da kupuju zlato. Ukratko, centralne banke širom sveta menjaju dolare u zlato. Vi se možete takođe osigurati kupovinom ovog plemenitog metala, a naš predlog je da istražite zlatne dukate, zlatne pločice, kao i multi pack zlatne pločice u našoj ponudi, kako biste obezbedili sebi sigurnost u ovim nestabilnim vremenima!

Ako Kamala Haris pobedi, taj trend će se gotovo sigurno nastaviti. Ruku na srce, ni Donald Tramp ne donosi naročito različite politike, naročito kada se uzme u obzir da su upravo ekonomske politike njegove prve administracije dovele do enormno visokih stopa inflacije u toku adminstracije predsednika Bajdena.

Kao zaključak, značajni inflatorni pritisci ostaju na snazi – da li sa Kamalom Haris, ili sa Donaldom Trampom: pitanje je samo dinamike i tempa monetizacije američkog duga, što će na kraju dovesti do toga da dolar prestane da bude svetska rezervna valuta.

A sva su očekivanja da će nakon tog trenutka, cena zlata na svojoj uzlaznoj putanji dostići mnogo više nivoe od trenutne cene!