Visina cene na svetskom tržištu zlata dostigla je rekord otkad kineski investitori i potrošači, ne verujući nekretninama ni akcijama, kupuju dragoceni metal ubrzanim tempom.
Zlato koje se obično smatra sigurnom investicijom u vremenima geopolitičkih i ekonomskih kriza, naglo je skočilo sa cenom usled invazije Rusije na Ukrajinu i rata u Gazi. Ali razlog iz kojeg se visoka cena, koja iznosi preko 2.400 dolara po unci, pokazala otpornijom i dugotrajnijom nego obično, jeste upravo trend kupovine zlata u Kini.
Kupovina zlata danas je popularna ne samo u Kini, već i širom sveta, pa tako i kod nas. Posetite Zlatni Standard društvo za trgovinu plemenitim metalima u Beogradu, a na našem sajtu istražite ponudu za investiciono zlato – zlatne pločice i zlatne poluge i pogledajte cene. Svi zlatni proizvodi dolaze u blister pakovanju sa LBMA sertifikatom autentičnosti.
Na koji način je Kina uticala na ovaj skok cena?
Potrošači u Kini su pohrlili na zlato kada im je poverenje u tradicionalnu investicionu imovinu, kao što su nekretnine i akcije, bilo narušeno. U isto vreme, i centralna banka ove zemlje konstantno uvećava svoje zlatne rezerve, istovremeno srezujući ulaganja u američke dužničke hartije od vrednosti. Ulje na vatru dolivaju kineski špekulanti, koji svojim ponašanjem pokazuju da veruju da cene imaju još prostora za rast.
Kina je i ranije bila značajan igrač na tržištima zlata. Ali taj uticaj je postao još izraženiji tokom najskorijeg perioda rasta cena — u kojem je, od 2022. godine do danas, cena na svetskom tržištu porasla za gotovo 50 odsto. Cene su, i posle toga, nastavile da dostižu rekordne visine, uprkos faktorima koji obično zlato čine manje atraktivnom investicijom: višim kamatnim stopama i jakom dolaru.
Tako su, prošlog meseca, cene ovog plemenitog metala opet skočile, čak i kada su Federalne rezerve najavile da će na duže vreme zadržati više kamatne stope. Zatim su nastavile da rastu čak i kada je dolar, ove godine, porastao u odnosu na sve najvažnije svetske valute.
Cena u međuvremenu fluktuira između 2.300 i 2.400 dolara po finoj unci, ali postoji sve jače uverenje da tržištem zlata više ne vladaju ekonomski faktori, već hirovi kineskih kupaca i investitora.
„Kina je, bez svake sumnje, pokretač cene zlata“, tvrdi Ross Norman, izvršni direktor MetalsDaily.com, informacione platforme za dragocene metale iz Londona. „Oticanje zlata prema Kini, čiji je tok bio solidan, pretvorilo se u pravu bujicu.“
Prema izveštaju Kineskog udruženja za zlato, kupovina zlata u toj zemlji u prvom tromesečju 2024. je porasla za 6 % u odnosu na isti period prošle godine. Ovo povećanje cene usledilo je prošlogodišnjem rastu od 9 %.
Zašto manji i veći ulagači u Kini sve više kupuju zlato?
Investiranje u zlato postalo je privlačnije otkad su prinosi tradicionalnih oblika ulaganja ozbiljno podbacili. Sektor nekretnina, u kojem u Kini završi veći deo porodične ušteđevine, i dalje je u krizi. Poverenje investitora u kineska tržišta hartija od vrednosti još uvek se nije potpuno povratilo. Niz velikih investicionih fondova čija su ciljna klijentela bili imućni Kinezi, propao je zbog neuspešnih ulaganja u nekretnine.
Pošto boljih alternativa nije bilo, novac je prešao u kineske fondove koji trguju zlatom, a mnogi mladi ljudi počeli su da sakupljaju zlatna zrna u manjim, ali i većim količinama.
Kupovina zlata u Kini u manjim količinama
Online trgovci veoma agresivno prodaju zlatna zrna. Na Alibabinoj šoping platformi Taobao, jednoj od najvećih kineskih platformi za e-trgovinu, jedna je trgovkinja prodavala zlatna zrna preko lajvstrima — što je neka vrsta mešavine između televizijske mreže Home Shopping Network i Amazona. Trgovkinja tvrdi kako je kupovina zlatnih zrna „kao šoping, s tim što je u pitanju investicija.“
Sićušna zrnca prodaju se u pet različitih oblika, od kojih jedan podseća na kikiriki, a drugi na japansku jabuku. S obzirom da je cena jednog zrna 87 dolara, možete i vi postati deo ovog procvata trgovine zlatom po ceni samo jednog hot pot obroka, dodaje trgovkinja.
Kelly Zhong, učiteljica iz Pekinga, počela je da kupuje zlato 2020. godine, na samom početku pandemije. Do sada je nakupila više od kilograma zlatnih poluga, a u žuti metal ulaže i preko fondova kojima se trguje na berzi (ETF). Kaže da je na to podstakla stara poslovica: „Kupuj žad kada su vremena dobra, a zlato kada su loša.“
Osećajući da svet postaje sve nesigurniji, gđica Zhong tako je uvećala svoje zalihe zlata u uverenju da će cene žutog metala nastaviti da rastu. Sada više ne kupuje zlato, ali nije još spremna ni da ga proda. Ne vidi ni zašto bi ga prodavala. Kineska privreda još uvek je u krizi, pa ni nekretnine ni hartije od vrednosti ne izgledaju kao sigurne investicije.
„Novac moram negde da uložim“, kaže gđica Zhong.
Kada je, ove godine, cena zlata skočila više nego ikada pre, mlada Kineskinja Xena Lin pridružila se ovoj zlatnoj groznici i počela svakog meseca da kupuje zlatna „zrna“ (odnosno zlatne granule), komadiće dragocenog metala veličine i oblika sitnijeg šljunka.
Za gđicu Lin, dvadesetpetogodišnju administrativnu radnicu iz južne Kine, ova zrnca koja koštaju 80-90 dolara — dovoljno sitna da stanu na vrh prsta, težine oko tridesetog dela fine unce (dakle, oko 1 gram zlata) — predstavljala su cenovno povoljan način da se uključi u trend kupovine zlata, a da pritom ne rasipa svoj teško stečeni novac na nakit, zlatne poluge ili dukate. U prošlosti se malo oprobala u investiranju u akcije, ali je, kako kaže, sada kupovina zlata, naročito na ovako zabavan način, podstakla da nastavi sa investiranjem.
„I dalje mnogo radim da bih što više uštedela“, kaže gđica Lin.
Kupovina zlata u Kini u većim količinama
Veliki kupac zlata u Kini je i kineska centralna banka. Narodna banka Kine je u martu uvećala svoje zlatne rezerve već 17. mesec u nizu. Prošle godine, banka je kupila više zlata od bilo koje druge centralne banke na svetu i uvećala rezerve više nego što je to učinila u prethodnih gotovo 50 godina.
Peking zlato kupuje da bi diversifikovao svoja sredstva rezervi (Arouri, M., Lahiani, A., & Nguyen, D. (2015). World gold prices and stock returns in China: Insights for hedging and diversification strategies. Economic Modelling, 44, 273-282.) i smanjio zavisnost od američkog dolara, koji se dugo smatrao najvažnijom rezervnom valutom. Kina već više od decenije smanjuje svoja ulaganja u američke državne obveznice. Ta ulaganja u američke dužničke hartije od vrednosti su u martu iznosila oko 775 milijardi dolara, u odnosu na 1,1 biliona dolara, koliko su iznosila 2021. godine.
Kada je Kina u prošlosti povećavala ulaganja u zlato, prilikom kupovine u zemlji je kao valutu uvek koristila renminbi, ističe Guan Tao, glavni ekonomista za svetsko tržište zavisnog društva Kineske banke, BOC International iz Pekinga. Sada, međutim, banka zlato kupuje devizama — čime faktički smanjuje svoju izloženost američkom dolaru i drugim stranim valutama.
Mnoge centralne banke, uključujući i kinesku, počele su da kupuju zlato kada je američko Ministarstvo finansija sprovelo, inače veoma retku, meru zamrzavanja ruskih dolarskih rezervi u okviru sankcija nametnutih Moskvi. I drugi saveznici Amerike nametnuli su slična ograničenja u vezi sa svojim valutama.
G. Guan tvrdi da su sankcije uzdrmale „temelje poverenja u aktuelni međunarodni monetarni sistem“ i primorale centralne banke da zaštite rezerve putem diversifikacije svojih ulaganja. „Jasno nam je da je ovaj talas rasta cena možda drugačiji od prethodnih“, naglasio je.
Iako Peking kupuje zlato u velikim količinama, dragoceni metal u deviznim rezervama Kine i dalje ima udeo od samo 4,6 %. Indija, procentualno, drži gotovo dva puta veće rezerve zlata od Kine.
Ovaj spoj agresivne pojedinačne kupovine od strane kineskih potrošača i stvaranje rezervi od strane centralne banke privukao je pažnju špekulanata na tržištima u Šangaju, koji očigledno smatraju da će se taj trend nastaviti, te da je ovo zlatno doba za zlato. Prosečan obim trgovanja zlatom na Šangajskoj berzi fjučersa u aprilu 2024. se više nego udvostručio u odnosu na prethodnu godinu.
„I oni idu u korak sa aktuelnim događajima,“ ističe g. Norman iz MetalsDaily. „Kina u ovom trenutku dominira tržištem zlata.“
Što se, pak, tiče gđice Lin, kupovina zlatnih zrna je, kako kaže, ispunjava, pošto se oseća kao da je u pitanju neki neozbiljan šoping, dok u stvari investira novac u nešto vrlo opipljivo. Kaže da će nastaviti da kupuje zlatna zrna.
„Cena uvek raste i opada“, ističe gđica Lin. „Ali očekivani rast je u okvirima koji su meni prihvatljivi, tako da je to u redu.“
