Upozorenja JPMC-a o inflaciji i uticaju globalnih izazova na ekonomiju

Džejmi Dajmon je generalni direktor Džej Pi Morgan Čejs banke, jedne od najvećih finansijskih institucija na svetu. Prošle nedelje je, u objavi finansijskog rezultata banke za poslednji kvartal, uputio strogo upozorenje, u kojem se navodi da privredi još uvek preti „veći broj inflatornih sila“.

Svrstaćemo tu njegovu izjavu u kategoriju „Dobro jutro, Kolumbo!“. Svakom ko iole obraća pažnju na dešavanja u svetu trebalo bi da je potpuno očigledno da su mnogi ključni pokretači rasta inflacije i dalje veoma prisutni svuda oko nas.

Inflacija – stalna pretnja globalnoj ekonomiji

Federalne rezerve se, naravno, očajnički pretvaraju da je inflacija stvar prošlosti koja se nikada više neće ponoviti. Isto tako uporno insistiraju da trend pada inflacije opravdava snižavanje kamatnih stopa.

Ali, kako ističe g. Dajmon, „veliki fiskalni deficit, potrebe infrastrukture, restrukturiranje trgovine i remilitarizacija sveta“ faktori su koji stvaraju visok rizik da dođe do značajne inflacije.

Slažemo se sa njim.

„Remilitarizacija sveta“, odnosno ratni sukobi, veoma su skupi. Sama priroda rata podrazumeva da trošite ogromne količine resursa za proizvodnju naoružanja kojim ćete uništiti resurse svog protivnika.

Većina država nema dovoljno novca za to. Poslednji rat koji su Sjedinjene Države finansirale, a da se pri tom nisu zadužile, bio je špansko-američki rat 1898. godine. Svi ostali ratovi, pa čak i same pripreme za ratove, za sobom su povlačili znatno dodatno zaduživanje … što je na kraju uvek dovodilo do štampanja veće količine novca.

Tako, u konačnici, rat znači više novca u sistemu, a manje resursa. Upravo to je i definicija inflacije.

Trgovinski ratovi kao inflatorni faktor

Dajmon pominje i trgovinske ratove, koji su takođe veoma skupi.

Slobodna trgovina stvara bogatstvo. Ona državama i proizvođačima omogućava da se specijalizuju za ono u čemu su najbolji i da to razmenjuju za ono u čemu su druge države najbolje.

Nemačkoj, recimo, odlično ide proizvodnja visoke tehnologije, farmaceutskih proizvoda i raznih drugih industrijskih proizvoda. Ali ne znaju da proizvedu banane „ni za lek“.

Srećom, postoji Gvatemala. Gvatemala nema industriju visoke tehnologije. Ali odlično im ide gajenje banana. To je razumna razmena.

Kada narodi uđu u trgovinski rat, trgovina prestaje i oni moraju da počnu da proizvode robu i usluge za koje nisu stručnjaci.

To ponekad uspe; Velika Britanije je, u jednom od svojih beskrajnih ratova sa Francuskom, bojkotovala francusko vino … i u tom procesu slučajno otkrila porto. Ali iz takvih neefikasnosti obično proizađe samo visoka inflacija.

Dajmon pominje i potrebe infrastrukture. To je vrlo blago rečeno.

Sistem autoputeva u SAD se raspada. Američko preduzeće za puteve Amtrak troši ogromne količine novca bez ikakvih značajnijih poboljšanja. Kalifornija je premašila svoj budžet za desetine milijardi dolara i već nekoliko godina kasni sa obećanom izgradnjom brze pruge između San Franciska i Los Anđelesa.

Stvar dodatno pogoršava činjenica da je bilion dolara stavljeno u ruke nekompetentnog Ministra saobraćaja Pita Butidžidža, koji je taj posao dobio po osnovu svoje „različitosti“, a ne stručnosti.

Sav taj novac moraće čarobnim štapićem da stvori centralna banka, a rezultat toga može biti nova inflacija u Americi.

Fiskalni deficit i infrastrukturni izazovi

Konačno, Dajmon pominje „veliki fiskalni deficit“, što je veoma učtiv način da se opiše to pitanje.

Kao što smo više puta rekli — prema internim projekcijama same vlade SAD, u narednoj deceniji očekuje se budžetski deficit (odnosno novo zaduženje) u iznosu od još 22 BILIONA dolara, povrh 35 biliona već postojećeg nacionalnog duga. A do toga će većim delom doći u narednih pet godina.

Deficit je inflatorni faktor, kao što smo u prethodnim godinama imali prilike da vidimo.

Deflatorni potencijali: produktivnost i tehnologija

Da budemo pošteni, ima i potencijalnih deflatornih faktora.

Povećanje produktivnosti veoma je deflatorno. Tehnologija bi, u sprezi sa veštačkom inteligencijom („AI“), mogla da bude od monumentalnog značaja za poboljšanje produktivnosti i održavanje cena na istom nivou.

S druge strane, veliki broj ljudi na nivou države (pa čak i ljudi iz same industrije AI) pokušava da uspori i zaustavi razvoj veštačke inteligencije.

I kapitalizam — koji podstiče konkurenciju da bi ponudio robu i usluge što boljeg kvaliteta po što nižim cenama — je deflatoran.

Nažalost, mnogi ljudi na vlasti preziru kapitalizam i bune se protiv njega optužujući ga da je rasistički, ženomrzački ili loš za planetu.

Čak se i predsednik Sjedinjenih Država konstantno žali na najuspešnije kompanije u Americi, tvrdeći da je njihova „pohlepa“ zla sila koja podstiče inflaciju i sputava prosperitet.

Kakva ironija da se upravo čovek koji odbija da dâ ostavku i drži se Ovalnog kabineta kao „pijan plota“ žali na pohlepu drugih ljudi. Džo Bajden je otelotvorenje pohlepe.

Zato ne gajimo prevelike nade da će te deflatorne sile, kapitalizam i veštačka inteligencija, u bliskoj budućnosti početi da deluju kao protivteža negativnim efektima deficita, ratnih sukoba itd.

Zato i dalje predviđamo da nas u budućnosti čeka rastuća inflacija.

Predviđanja za budućnost: između inflacije i kolapsa finansijskog sistema

Ne slažemo se sa Džejmijem Dajmonom samo utoliko što mislimo da američki Fed po tom pitanju neće učiniti baš ništa.

Fed bi, u teoriji, trebalo da održi visoke kamatne stope … pa čak i da ih dodatno poveća. To je uobičajeno oruđe koje centralna banka koristi za smanjenje inflacije.

Ali Fed ima 35 biliona razloga da ne poveća kamatne stope.

Američki nacionalni dug, koji iznosi 35 biliona dolara, jednostavno je previsok da bi kamatne stope ostale na visokom nivou na kojem se nalaze trenutno.

Vlada SAD samo u ovoj godini mora da refinansira 6 biliona dolara duga koji samo što nije dospeo na naplatu. Refinansiranje duga znači da će morati da plati kamatu po mnogo višoj stopi … čak i 3% višoj nego u prošlim emisijama koje dospevaju na naplatu.

To znači da će trezor SAD morati na godišnjem nivou da plaća ni manje ni više nego 180 milijardi dolara dodatnih rashoda po osnovu kamata. A naredne godine, i one posle nje, nagomilaće se još veći iznos kamata.

Vlada SAD jednostavno ne može da plati taj račun. Američkom trezoru potrebne su kamatne stope što bliže nuli da ne bi bankrotirao. A to znači MNOGO inflacije.

Fed je svestan rizika. Ali moraće da bira između inflacije … i potpunog kolapsa državnih finansija, a time i čitavog finansijskog sistema SAD.

Očigledno je da će izabrati inflaciju.

Šta očekivati?

Pretpostavka je da će Fed samo izmisliti neki novi način računanja stope rasta cena na malo kako bi mogla i dalje da se pretvara da je inflacija niža nego što jeste.

Tzv. „inspirisani idioti“ će početi da tvrde da stopa rasta cena na malo ima korene u rasizmu i da zahteva da se uvede novo merilo inflacije zasnovano na nekakvoj nebulozi o raznolikosti, jednakosti i inkluziji. I ćiribu ćiriba, stopa inflacije će pasti, oborena čarobnim štapićem!

Kakav god trik Federalne rezerve izmislile, u takvom okruženju dobro je posedovati resurse koje centralna banka ne može da stvori ni iz čega. Najbolji primer ovih resursa jeste investiciono zlato cena za koje se predviđa rast u narednom periodu.

Više o rastu cena zlata u 2024. pročitajte u našem blogu, nakon koga ćete dobiti uvid u to zašto su zlatne pločice i investicioni dukati sve češća investicija pojedinaca zabrinutih za budućnost svoje imovine u bankama usred inflacije.

Vrednost stvarne imovine, kada se suoči sa inflacijom, ostaje ista, pa čak i raste. A dodatna korist je ta da su mnoge klase stvarne imovine trenutno na istorijski niskim cenovnim nivoima, odnosno neverovatno su jeftine!