Zlato je vekovima ultimativno sigurno utočište, posebno u vremenima ekonomske i političke neizvesnosti. Njegova inherentna vrednost, opipljivost i nezavisnost od valuta čine ga privlačnim investitorima i centralnim bankama. Kao zaštita od inflacije i devalvacije valuta, zlato je traženo tokom nestabilnosti.
Godina 2025. obećava da će biti turbulentna, sa globalnim rastom koji usporava na 2,3% i porastom trgovinskih barijera i političke neizvesnosti. Geopolitički šokovi postaju primarni pokretači cene zlata, transformišući ga u ključni barometar globalne nestabilnosti.
Ovaj post analizira kako ratovi, regionalni konflikti i ekonomske sankcije direktno i indirektno utiču na cene zlata u 2025. godini. Cilj je pružiti uvid u mehanizme ovih faktora.
Zlato, u ovom kontekstu, odražava sve veću globalnu fragmentaciju i nepoverenje. Sa 59 aktivnih vojnih sukoba (najviše od Drugog svetskog rata) i usporavanjem globalnog rasta, svet klizi ka multipolarnom poretku. U takvom okruženju, uloga zlata se proširuje sa “sigurnog utočišta” na “strateško sredstvo” za upravljanje rizikom.
Zlato kao Sigurno Utočište: Istorijski Kontekst
Istorija obiluje primerima kada je zlato služilo kao pouzdano utočište tokom globalnih neizvesnosti.
Tokom Drugog svetskog rata (1939-1945), postojala je značajna potražnja za zlatom zbog percepcije sigurnosti. Neki podaci ukazuju na skroman rast od 0,8%.
Hladni rat (1947-1991), period globalnog nepoverenja, održavao je potražnju za zlatom visokom. Naftna kriza 1973. utrostručila je cenu, a sovjetska invazija na Avganistan 1979. izazvala je skok od 66%, dostižući 850 dolara po unci.
Zalivski rat (1990-1991) takođe je pokazao snažnu reakciju zlata. Tenzije pre invazije dovele su do rasta cene od 15% (do 416 dolara po unci), ali su se cene povukle nakon rešavanja konflikta (“kupi glasinu, prodaj vest”).
Noviji sukobi potvrđuju ovu ulogu. Početna faza Rusko-ukrajinskog sukoba 2022. dovela je do rasta od 12-15%. Finansijska kriza 2008. i COVID-19 pandemija 2020. takođe su izazvale značajan rast (oko 25% tokom 2008., i rekordne nivoe iznad 2000 dolara po unci tokom pandemije).
Zlato privlači investitore u nesigurnim vremenima iz tri ključna razloga:
- Hedžing protiv inflacije: Štiti kupovnu moć.
- Devalvacija valuta: Posebno slabost i pad američkog dolara, čini zlato jeftinijim.
- Ekonomska neizvesnost i volatilnost tržišta: Poverenje u tradicionalne finansijske instrumente opada.
Zlato, dakle, nije samo odgovor na vojne sukobe, već na širi spektar sistemskih rizika. Njegova reakcija na pandemiju COVID-19, finansijsku krizu 2008., i porast cene iznad 3000 dolara u ranoj 2025. zbog pada tehnoloških akcija usled kineske AI konkurencije, pokazuje da zlato signalizira dublje poremećaje.
Istorijski Uticaj Ratova na Cenu Zlata
| Konflikt/Događaj | Period | Uticaj na Cenu Zlata | Procenat Promene/Cena (ako je dostupno) |
| Drugi svetski rat | 1939-1945 | Povećana potražnja, fiksna cena | +0.8% (spot cena), fiksno na $35-$37/oz |
| Hladni rat (Naftna kriza) | 1973 | Značajan rast | Utrostručenje cene |
| Hladni rat (Invazija Avganistana) | 1979-1980 | Oštar rast | +66% (do $850/oz) |
| Zalivski rat | 1990-1991 | Rast, pa povlačenje | +15% (pre invazije), pad nakon rešenja |
| Avganistanski rat | 2001-2014 | Eksponencijalni rast | Sa $271/oz (2001) na $1,180/oz (2014) |
| Rusko-ukrajinski sukob | 2022 | Značajan rast | +12% do +15% (početna faza) |
| Izrael-Hamas sukob | 2023 | Rast | +5% |
Ratovi i Regionalni Konflikti: Direktni Uticaj u 2025.
Godina 2025. obeležena je složenom mrežom geopolitičkih rizika koji direktno utiču na cenu zlata.
Bliski istok ostaje primarni pokretač. Sukob Iran-Izrael je u junu 2025. doveo fjučerse na 3.377,40 dolara po unci. Izraelski udari na iranska nuklearna postrojenja izazvali su skok na 3.432 dolara. Rizik od eskalacije ostaje.
Američko-kineske tenzije takođe predstavljaju značajan izvor neizvesnosti. Obnovljeni tarifni sukobi u 2024. i 2025. izazivaju zabrinutost zbog lanaca snabdevanja i ekonomske stabilnosti.
Globalna nestabilnost je u porastu. U 2025. godini postoji 59 aktivnih vojnih sukoba. Klimatske promene dodatno pogoršavaju pejzaž, vodeći ka ratovima za resurse, nestašicama i migracijama. U kombinaciji sa usporavanjem globalnog ekonomskog rasta (projektovano na samo 2,3%), ovi faktori podstiču potražnju za zlatom.
Mehanizmi kroz koje ovi sukobi podstiču potražnju su višestruki:
- Geopolitička neizvesnost usmerava kapital u zlato kao “kriznu zaštitu”.
- Poremećaji u lancima snabdevanja stvaraju nestašicu i podižu cene.
- Inflatorni pritisci kroz povećanu odbrambenu potrošnju devalviraju valute.
- Zlato služi kao ne-korelirana imovina koja zadržava vrednost tokom tržišne volatilnosti.
Nije samo jedan konflikt, već kumulativni rizici koji stvaraju “savršenu oluju” za zlato.
Sankcije i De-dolarizacija: Novi Pokretači
Ekonomske sankcije i globalni trend de-dolarizacije snažni su pokretači potražnje za zlatom, posebno među centralnim bankama i državama koje traže finansijsku autonomiju.
Sankcije kao katalizator za gomilanje zlatnih rezervi su sve izraženije. Zemlje poput Rusije, Irana i Venecuele okrenule su se zlatu radi finansijske nezavisnosti.
Rusija je od 2014. akumulirala preko polovine ukupnog povećanja zvaničnih zlatnih rezervi, kao deo de-dolarizacione politike. Vrednost njenih zlatnih rezervi porasla je za 96 milijardi dolara nakon zamrzavanja sredstava 2022.
Iran, suočen sa inflacijom i sankcijama, masovno se okreće zlatu radi očuvanja bogatstva i trgovine. Centralna banka Irana akumulira rekordne zlatne rezerve, uvozeći 96 tona kroz aerodrom Imam Homeini.
Venecuela, suočena sa sankcijama, koristila je zlatne rezerve za finansiranje uvoza i vladinih operacija, uključujući tajnu prodaju zlata.
Uloga zlata u zaobilaženju finansijskih ograničenja je ključna. Zlato omogućava transakcije van nadziranih bankarskih sistema i teže ga je zapleniti. Njegova univerzalna prepoznatljivost i likvidnost omogućavaju diskretne transakcije.
Trend de-dolarizacije dodatno podstiče potražnju. Dominacija američkog dolara stvara zavisnost, pa mnoge zemlje, uključujući BRICS nacije, nastoje da smanje tu zavisnost. Zlato se percipira kao sigurna imovina, nevezana za bilo koju valutu. Centralne banke su od 2021. značajno povećale potražnju za zlatom radi diversifikacije rezervi i zbog geopolitičke neizvesnosti.
Ovi primeri pokazuju da zlato nije pasivno sigurno utočište, već aktivno strateško sredstvo u ekonomskom ratovanju.
Monetarna Politika i Centralne Banke: Dodatni Faktori
Monetarna politika, posebno odluke Federalnih rezervi (FED) i drugih centralnih banaka, igra ključnu ulogu u oblikovanju cene zlata.
Uticaj odluka Federalnih rezervi je višestruk. Tržišta u junu 2025. procenjuju 60% šanse za smanjenje kamatnih stopa od strane FED-a do septembra, što bi moglo pogurati zlato ka 3.675 dolara po unci. Slabiji američki dolar, uzrokovan ovim očekivanjima, takođe je pozitivan vetar u leđa za zlato.
Odnos između kamatnih stopa i cene zlata je nijansiran. Iako više kamatne stope obično pritiskaju zlato, u 2025. je situacija kompleksnija. Sa niskim ili negativnim realnim kamatnim stopama, oportunitetni trošak držanja zlata opada, čineći ga privlačnijim. Zlato dobro funkcioniše u režimima visoke inflacije.
Rekordna kupovina zlata od strane centralnih banka pruža snažnu podršku ceni. Centralne banke su postale najveći kupci, sa rekordnim kupovinama od 1.045 tona u 2024. i 1.037 tona u 2022. Njihova motivacija uključuje diversifikaciju od američkog dolara, izgradnju rezervi i stvaranje tampona u periodima turbulencija.
Postoji fundamentalna razlika između tržišnih investitora i centralnih banaka. Dok tržišta prate monetarnu politiku, centralne banke nastavljaju rekordnu kupovinu zlata nezavisno od kratkoročnih fluktuacija kamatnih stopa. One kupuju zlato prvenstveno zbog sankcija i de-dolarizacije, što su dugoročni, strateški rizici.
Tabela: Ključni Pokretači Cene Zlata u 2025.
| Pokretač | Opis | Očekivani Uticaj |
| Geopolitički rizici (ratovi, konflikti) | Povećana neizvesnost zbog sukoba usmerava kapital u sigurno utočište. | Povećanje potražnje/cene |
| Ekonomske sankcije | Zemlje pod sankcijama gomilaju zlato radi finansijske nezavisnosti. | Povećanje potražnje/cene |
| De-dolarizacija | Smanjenje zavisnosti od američkog dolara od strane centralnih banaka i zemalja, što vodi ka diversifikaciji rezervi u zlato. | Povećanje potražnje/cene |
| Politika Federalnih rezervi (kamate) | Očekivanja smanjenja kamatnih stopa i slabiji dolar smanjuju oportunitetni trošak držanja zlata. | Nijansiran uticaj |
| Potražnja centralnih banaka | Rekordne kupovine centralnih banaka radi diversifikacije i zaštite od turbulencija. | Povećanje potražnje/cene |
| Inflaciona očekivanja | Zlato služi kao zaštita od inflacije; ako očekivanja inflacije ostanu visoka, potražnja za zlatom raste. | Povećanje potražnje/cene |
Implikacije za Investitore: Pozicioniranje u Neizvesnim Vremenima
U svetlu složenih dinamika, strateško pozicioniranje u odnosu na zlato postaje sve važnije. Zlato je ključni element za otpornost portfolija.
Opšte strategije za uključivanje zlata u portfolio naglašavaju njegovu ulogu u diversifikaciji. Zlato poboljšava otpornost portfolija, nudeći nisku korelaciju sa akcijama i obveznicama. Portfolio sa 20% zlata nadmašio je tradicionalni 60/40 od 2020. godine.
Investitori mogu birati između fizičkog zlata i ETF-ova. Fizičko zlato nudi opipljivost, likvidnost i decentralizaciju. ETF-ovi mogu biti poreski povoljniji. Preporučuje se alokacija 5-10% portfolija u fizičko zlato, koristeći strategiju prosečnog troška (cost-averaging).
Optimalna alokacija: 6-8% za umerene profile rizika, 12-15% za visoku osetljivost na inflaciju, i 20-25% za portfolije usmerene na zaštitu od kriza.
Upravljanje rizikom i praćenje geopolitičkih vesti su od suštinskog značaja. Investitori treba da izbegavaju preterano izlaganje blizu psiholoških nivoa otpora, kao što je 3.500 dolara po unci. Kontinuirano praćenje geopolitičkih naslova i odluka centralnih banaka je imperativ. Zlato ostaje optimalna zaštita za kombinaciju stagflacije, recesije, devalvacije i rizika američke politike koja preti tržištima u 2025. i 2026.
Zlato deluje kao “osiguranje” u eri deglobalizacije. Sa rastućom deglobalizacijom i geopolitičkim tenzijama, tradicionalna imovina postaje koreliranija. Zlato, sa svojom niskom korelacijom, nudi otpornost na sistemski kolaps. To znači da zlato nije samo investicija za kratkoročne dobitke, već “polisa osiguranja” protiv fundamentalnih promena u globalnom ekonomskom poretku.
Zaključak: Zlato kao Barometar Globalne Nestabilnosti
U 2025. godini, zlato potvrđuje svoju ulogu primarnog sigurnog utočišta, čija je vrednost pojačana globalnim sukobima i ekonomskom neizvesnošću. Njegova sposobnost da zadrži vrednost u turbulentnim vremenima čini ga nezamenljivim barometrom globalnog zdravlja.
Sankcije i de-dolarizacija stvorili su novu, strukturnu potražnju za zlatom od strane centralnih banka. Ova potražnja je proaktivna strategija država da preoblikuju globalni finansijski sistem i smanje zavisnost od američkog dolara. Time se uloga zlata proširuje na aktivno strateško sredstvo u ekonomskom ratovanju.
Iako monetarna politika FED-a utiče na kratkoročne fluktuacije, dugoročni trendovi fragmentacije globalnog poretka i snažna potražnja centralnih banaka pružaju snažnu podršku ceni zlata u 2025. godini i dalje.
Za investitore, razumevanje kompleksnih interakcija između geopolitike, sankcija, monetarne politike i potražnje centralnih banaka je ključno. Zlato nije samo imovina; ono je barometar globalnog zdravlja i strateški izbor u svetu koji se menja. Zlato ostaje svetionik stabilnosti i otpornosti, nudeći putokaz kroz turbulentne vode.
