Kao što je često slučaj sa novim zakonima, američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA) iz 2022. godine imao je suprotan efekat od onoga što je implicirano njegovim nazivom. Predsednik Tramp je vodio kampanju obećavajući smanjenje inflacije i snižavanje cena.
Međutim, sa velikim izmenama IRA zakona, sada zapečaćenim pod Trampovim sloganom „Veliki, Prelepi Zakon“ (BBB), Amerikanci su suštinski dobili dalji rast novčane mase. To je dobra vest za investiciono zlato, ali katastrofalna za američke štediše, kao i štediše širom sveta.
Trampov Veliki, Prelepi Zakon i udari na kupovnu moć
Ažurirani zakon ukida neke „zelene“ subvencije i uvodi nove poreske olakšice, potrošnju na infrastrukturu i ciljane proizvodne kredite. Američkom narodu je ovo predstavljeno kao ekonomski stimulans, ali je zapravo samo potrošnja iz deficita prerušena u nacionalizam.
Trampov Veliki, Prelepi Zakon povećava federalnu potrošnju bez ikakvih smanjenja kao protivteža. Rast potrošnje se ne finansira oporezivanjem ili produktivnim rastom, već zaduživanjem. A to zaduživanje se sve više monetizuje, direktno ili indirektno. To znači veće proširenje bilansa Federalnih rezervi i, na kraju, više dolara u opticaju.
Veliki, Prelepi Zakon znači više potrošnje iz deficita, što znači veću inflaciju. Kada vlada troši novac koji nema, a Federalne rezerve to podržavaju suzbijanjem kamatnih stopa ili kupovinom finansijske imovine. Krajnji rezultat politike Fed-a, na dovoljno dugoj vremenskoj linji, uvek je veća novčana masa. Veća novčana masa je udžbenička definicija inflacije, a više cene za potrošače su posledica.
Više zaduživanja, kroz izdavanje trezorskih obveznica, proširuje novčanu masu. Kada Federalne rezerve kupuju te hartije od vrednosti ili banke pozajmljuju na osnovu njih, više dolara ulazi u opticaj. Priliv dolara koji jure za istom ili manjom količinom dobara dovodi do viših cena.
Zakon o smanjenju poreza i radnim mestima iz 2017. godine dodao je skoro dva biliona duga tokom jedne decenije, a Veliki, Prelepi Zakon je još obimniji. To će pojačati efekat, gurajući inflaciju naviše.
Uprkos retorici o „vraćanju proizvodnje“ ili „ponovnoj izgradnji Amerike“, ovaj zakon se ne odnosi na pravi ekonomski rast. Radi se o kratkoročnoj političkoj dobiti finansiranoj dugoročnom monetarnom erozijom. Prosečni Amerikanci i štediše su ti koji će platiti cenu.
Inflacija na horizontu: Kako fiskalna politika utice na cenu zlata
Pritisci na cene ponovo rastu. Tržišta sirovina signaliziraju stvarnu inflaciju koja još nije odražena u CPI (Indeksu potrošačkih cena). Zlato, srebro, bakar, čelik, paladijum, olovo i drugi metali su naglo skočili. Sve ovo detaljno priča priču koju vlada i Fed ne žele da ispričaju.
Bakar je, na primer, doživeo snažan rast usled novih Trampovih tarifa. Više cene roba su rezultat stvarne inflacije, što znači da su više CPI brojke na putu.
Svaki značajniji porast CPI-ja izazvaće gnev, ali Fed ne može agresivno podići stope bez detoniranja budžeta ili potapanja finansijskih tržišta. Politika i status kvo monetarna politika ih podstiču da što pre smanje kamatne stope, a ne da ih drže višim. Na slobodnom tržištu, stope bi bile drastično veće. Ali trenutno, ne manjka političkog pritiska za smanjenje stopa koje će inflaciju samo pogoršati.
Ovo što se trenutno dešava je inflaciona spirala propasti. Visoka državna potrošnja gura cene naviše, stvarajući ekonomski bol i politički pritisak. To dovodi do monetarnog popuštanja, što onda isti problem čini još gorim.
Zašto je investiciono zlato najbolja odbrana od inflacije?
Zlato priča pravu priču da su bankari američkog Fed-a ponovo saterani u ćošak. Realne kamatne stope ostaju negativne kada se uzme u obzir buduća inflacija. To čini investiciono zlato ne samo zaštitom od inflacije, već i racionalnom alternativom dekretnom „fiat“ novcu. Kao što su Tramp, Bajden i mnogi pre njih pokazali, ko god sedi u Beloj kući, vruća štamparija novca je konstanta u svakoj vladi.
Wall Street može profitirati od svih poluga koje Fed povuče, a u međuvremenu, Vašington dobija beskrajan „besplatan“ novac koji im je potreban za finansiranje beskrajnih ratova, praznih obećanja i rasipništva. Žrtve su obični Amerikanci, jer svaki novostvoreni dolar erodira vrednost onoga što su ljudi malo po malo uštedeli. Štedni računi i plate zarađuju manje od inflacije. A snovi o penziji tiho se uništavaju nevidljivim porezom devalvacije.
Tržište robe signalizira opasnost: Zlato kao indikator stvarne inflacije
Ako glavne berzanske indekse posmatrate u terminima zlata umesto dolara, oni su decenijama u osnovi bili stabilni. Tramp može tvrditi da podržava radničku klasu, ali Veliki, Prelepi Zakon tiho iscrpljuje njihovu kupovnu moć dok deli subvencije i povlastice korporativnim saveznicima i političkim donatorima. To je inflacioni populizam. I kao sav populizam finansiran štampanjem novca, završava se ekonomskim krahom.
Republikanci i Demokrate tvrde da je njihova potrošnja „investicija“ i pravdaju je kao „stimulans“. Ali završava se stagflacijom. Usporen rast, rastuće cene, opadajuće realne plate i centralna banka bez izlaza iz sopstvene zbrke.
Izlaz iz inflacione spirale: Zašto je investiciono zlato jedina sigurna opcija
CPI će verovatno ponovo rasti u narednim kvartalima, dok će Fed, pod pritiskom da podrži rast i pomogne refinansiranju eksplodirajućeg državnog duga, odgovoriti smanjenjem stopa. To će doliti benzin na inflacionu vatru. U međuvremenu, investiciono zlato i druga realna sredstva nastaviće svoj uspon. Dolar će slabiti u smislu njegove domaće kupovne moći.
Trampov Veliki Prelepi Zakon nastavlja dvostranački trend stavljanja hipoteke na budućnost kako bi se podržala sadašnjost. A krajnju cenu neće platiti politička elita – već štediše, penzioneri i svi koji pokušavaju da svoje bogatstvo grade pošteno. Ali u istovremenoj pseudo-populističkoj inflacionoj prevari, „Zakon o investiranju u Ameriku“ počeće da poklanja deonice S&P 500 u vrednosti od 1.000 dolara novorođenčadima 2026. godine. Ne samo da je ovaj „poklon“ finansiran novcem drugih ljudi, već će veštački podsticati tržište akcija, kradući od Amerikanaca da bi izgledalo da je ekonomija zdravija nego što zaista jeste. Finansiranje korporativnih kupovina akcija novcem poreskih obveznika je nešto „najsocijalističkije” što je svet smislio!
Ironija je u tome što je Tramp kritikovao Bajdenovu politiku, a sada prihvata inflacionu strategiju pod novim imenom, dokazujući da „seci uši, krpi *upe“ nije stranačko pitanje. To je sistemsko pitanje, a investiciono zlato je jedini pravi izlaz.
